Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 50:17 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

17 Израиљ је стадо распарено, лавови га разгонише. Прво га прождире цар асирски, а онда му Навуходоносор, цар вавилонски, кости поломи.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

17 Izrailj je ovca oterana koju su lavovi poterali. Prvi lav, car asirski, ga je prožderao; a ovaj zadnji, Navuhodonosor, car Vavilona, mu je kosti oglodao.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

17 Израиљ је овца отерана коју су лавови потерали. Први лав, цар асирски, га је прождерао; а овај задњи, Навуходоносор, цар Вавилона, му је кости оглодао.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

17 »Израел је стадо раштркано које су растерали лавови. Први га је прождро цар Асирије, а после му Навуходоносор кости поломи.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

17 Izrailj je stado razagnano, lavovi ga rasplašiše; najprije ga jede car Asirski, a poslije mu kosti izlomi Navuhodonosor car Vavilonski.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 50:17
38 Iomraidhean Croise  

Тада цар асирски Фул дође у земљу. Менаим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му он учврстио власт у рукама.


У време цара Израиљевог Фекаја дође цар асирски Теглат-Феласар и узе Ијон, Авел-Ветмаху, Јанох, Кедес, Асор, Галад, Галилеју, сву земљу Нефталимову и пресели народ оданде у Асирију.


У време његово дође цар вавилонски Навуходоносор и Јоаким му се покори три године, а потом се поново одметну од њега.


У то време дођоше слуге цара вавилонског Навуходоносора пред Јерусалим и опколише град.


Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца пође цар вавилонски Навуходоносор са свом војском својом на Јерусалим. Опколи га и начини опкопе око њега.


Зато на њега пође цар асирски Телгат-Фелнасар и притисну га уместо да му помогне.


Зато Господ доведе на њих војсковође цара асирског. Они ухватише Манасију кукама, свезаше га двоструким бронзаним ланцима и одведоше га у Вавилон.


Воде димонске се крвљу пуне, и још ћу додати Димону: „Послаћу лавове на бегунце моавске и на преживеле у земљи.”


„Разгневих се на народ свој, оскрнавих наследство своје и предадох га у руку твоју, а ти се не смилова. На старце си стављала претешки јарам свој.


На варваре излиј гнев свој, који не знају за тебе, и на народе који не призивају име твоје! Они су прождрали Јакова, изјели њега и опустошили насеље његово.”


На њега ричу лавићи, подижу глас свој. У пустош су претворили земљу његову, спаљени су градови његови, становништво нестало.


После тога ћу, каже Господ, предати Седекију, цара Јудиног, и слуге његове и народ који преостане у граду после куге, мача и глади у руке Навуходоносора, цара вавилонског, у руке непријатеља њихових и у руке оних који траже душе њихове. Он ће их сасећи оштрицом мача без самилости, без милосрђа и без милости.’


Излази лав из честара свог. Затирач народа излази с места свог да опустоши земљу твоју. Разориће градове твоје тако да неће становника бити.


Гле, као лав он излази из грмља јорданског на одмориште сигурно. Изненада ћу га прогнати и поставити изабраника свога. Ко је као ја? Ко ми заповеда? Који пастир ће опстати пред лицем мојим?”


Они ће појести летину твоју и хлеб твој. Јешће ти синове твоје и кћери твоје, јешће овце твоје и говеда твоја, јешће лозу твоју и смокву твоју. Мачем ће затрти градове утврђене у које се ти уздаш.


Зато ће их напасти лав из шуме, давиће их вук пустињски, рис вреба пред градовима њиховим. Ко из њих изађе, биће растргнут јер су бројни греси њихови и велик је отпад њихов.


Народ мој је био стадо изгубљено. Заведоше га пастири његови, па по брдима лута. Ишли су с брда на брдо, заборавише торове своје.


Заједно као лавови ричу и као лавићи завијају.


Двадесет једна година била је Седекији кад је почео да влада и владао је једанаест година у Јерусалиму. Његова мајка звала се Амутала, ћерка Јеремијина из Ливне.


Као што се пастир брине за стадо своје кад се нађе код распршених оваца својих, тако ћу се и ја побринути за овце своје. Скупићу их из свих места по којима су биле расејане, у дан облака и таме.


Цар се веома обрадова и заповеди да изведу Данила из пећине. Данила изведоше из пећине без икакве повреде, јер се уздао у Бога свога.


Чак ћу и на слуге и слушкиње излити у те дане дух свој.


Јер сте блудели као овце, али сад сте се вратили пастиру и чувару својих душа.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan