Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 4:31 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

31 Чујем глас порођајни, јаук, као у жене која се први пут порађа, глас кћери сионске која преклиње и руке пружа: „Тешко мени, душу ми убијају!”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

31 Čujem: zvuči kao žena u bolovima, kao vrisak prvorotkinje glas je ćerke sionske. Ona sopće i širi ruke: „Teško meni jer sam iznurena, i moj je život u rukama ubica!“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

31 Чујем: звучи као жена у боловима, као врисак првороткиње глас је ћерке сионске. Она сопће и шири руке: „Тешко мени јер сам изнурена, и мој је живот у рукама убица!“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

31 Jer èujem glas kao porodiljin, cviljenje kao žene koja se prvi put poraða, glas kæeri Sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreæi: teško meni! jer mi nestaje duše od ubilaca.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 4:31
35 Iomraidhean Croise  

Потом рече Ревека Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки. Ако се и Јаков ожени женом Хетејком, од кћери ове земље, шта ће ми онда живот?”


Додијао је души мојој живот мој. Пустићу из себе јадање, говорићу у горчини душе своје.


Тешко мени што сам изгнан у Месех и боравим у шаторима кедарским!


Кад ширите руке своје, склањам очи своје од вас. Кад умножавате молитву, не слушам вас јер су вам пуне крви руке ваше.


Они су збуњени, грчеви и болови их спопадају, савијају се као породиља. Један се од другог препадају, лица су им зажарена.


Зато су пуна бола бедра моја. Болови ме обузимају као трудови породиљу. Потресен сам да чујем, преплашен сам да видим.


Као што се трудница пред порођајем превија, извија се и виче од болова својих, такви смо били пред тобом, Господе.


„Ћутао сам дуго, мирно држао у себи. Сада ћу да вичем као жена кад се порађа, дуваћу и хучаћу.


Тада ја рекох: „Тешко мени! Погибох, јер сам човек усана нечистих и живим усред народа нечистих усана! Цара, Господа Саваота, видех очима својим!”


Тешко мени од ране моје! Неизлечива је рана моја! Али ја рекох: „То је моја болест, поднећу је.


Шта ћеш рећи кад те он потражи? Ти си их научио да господаре над тобом. Зар те неће болови спопасти као жену кад се порађа?


Ако у поље изађем, ето, мачем побијени! Ако у град уђем, ето, од глади изнемогли! Чак и пророк и свештеник по земљи лута и ништа не схвата.’”


Зашто је стална патња моја? Љуте су ране моје и не зацељују. Зар си ти као поток варљив, као вода непоуздана?


Зато предај глади синове њихове и погуби их руком мача! Нека без деце и удовице буду жене њихове! Нека помру од куге мужеви њихови, а мач нека посече у боју младиће њихове!


Ти на Ливану седиш, на кедровима гнездо свијаш. Како ћеш јечати кад ти муке дођу и болови као у породиље!”


Питајте и видите да ли мушкарац рађа? Зашто видим сваког мушкарца да се као породиља рукама за бедра држи? Зашто су сва лица изобличена и пребледела?


„Овако говори Господ, Бог Израиљев, за тебе Варуше:


Заузети су градови, освојене су тврђаве. У тај дан биће срца јунака моавских као срце жене кад се порађа.


Гле, као орао он се диже и лебди, над Восором шири крила своја. Биће у тај дан срце јунака едомских као срце жене која се порађа.”


Клонуо је Дамаск, окренуо се да бежи. Дрхти од страха и бола као жена која се порађа.


Кад чу за њих цар вавилонски, руке му клонуше. Мука га обузе и болови као породиљу.


Разрушићу лепу и умилну кћер сионску!


Сион шири руке своје, нема утешитеља. Господ заповеди за Јакова да га опколе непријатељи његови. Јерусалим постаде нечист међу њима.


Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!


Леже на земљи по улицама деца и старци. Девојке моје и младићи моји од мача падоше. Побио си их у дан гнева свога, поклао си их немилице.


Дођоше на њега трудови породиљски, он је син неразуман: време је дошло, а он из утробе не излази.


Савијај се, вичи као породиља, кћери сионска! Изаћи ћеш из града, становаћеш у пољу, у Вавилон ћеш отићи. Тамо ћеш се ослободити, тамо ће те Господ откупити, из шака непријатеља твојих.


Зашто сада вичеш гласно? Зар немаш цара? Зар су пропали саветници твоји, па те обузимају болови као у породиље?


Тешко мени! Постао сам као њива кад се пожање, као виноград после бербе. Нема зрна грожђа за храну, ни смокве ране коју жели душа моја.


„Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’”


Ако пак проповедам јеванђеље, не могу да се хвалим, јер морам то да чиним; тешко мени ако не проповедам јеванђеље.


Кад, наиме, кажу: „Мир и сигурност”, тада ће изненада наићи на њих погибао као бол на трудну жену и неће утећи.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan