Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 4:19 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

19 Moja utroba! Moja utroba! Previjam se jer mi srce uzdiše. A moje srce neće da ćuti jer je zvuk trube koji si čula, dušo moja, bojni poklič.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

19 Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

19 Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

19 Jaoh utroba, jaoh utroba! boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu muèati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 4:19
48 Iomraidhean Croise  

Нека душа моја не иде на њихова договарања и срце моје у њихове намере, јер су у срџби својој људе побили и из злоће сакатили бикове!


Овај рече свом оцу: „Моја глава, моја глава.” Он рече слуги: „Носи га његовој мајци.”


Затим му лице постаде строго, обори поглед и заплака човек Божји.


Псалам Давидов. Благосиљај, душо моја, Господа и све што је у мени свето име његово!


Врати се, душо моја, у мир свој, јер ти Господ добро учини.


Потоци суза теку из очију мојих зато што не чувају закон твој.


Гнев ме обузима због зликоваца који напуштају закон твој.


Алилуја! Хвали, душо моја, Господа!


Рекох Господу: „Ти си мој Господ, нема ми среће без тебе!”


Срце моје за Моавом тугује. Бегунци његови побегоше до Сигора, до Еглат-Шелишије. Они се пењу на брдо луитско и плачу, путем оронаимским се јаук разлеже због пропасти.


Зато утроба моја титра као харфица за Моавом, а груди моје за Кир-Ересом.


Зато су пуна бола бедра моја. Болови ме обузимају као трудови породиљу. Потресен сам да чујем, преплашен сам да видим.


Срце ми трепери, гроза ме хвата. Сумрак који сам желео у страх ми се претвори.


Зато кажем: „Пустите ме да плачем горко. Немојте ме тешити због погибије ћерке народа мог.”


Ако не послушате, плакаће скривено душа моја због охолости ваше. Проливаће сузе очи моје, јер ће заробљено постати стадо Господње.


Ја рекох: „Нећу мислити на њега и нећу више говорити у име његово.” Али тад би у срцу мом као огањ распламтели, затворен у костима мојим! Уморих се задржавајући га, али не могох више!


Пророцима: Срце је у мени сломљено! Дрхте све кости моје! Сличан сам пијанцу, човеку којим је вино овладало, пред Господом и пред речима његовим светим.


Докле ћу заставу да гледам и зов трубе да слушам?


Објавите у Јудеји, огласите у Јерусалиму и реците: ‘Трубите у трубу по земљи!’ Вичите гласно и реците: ‘Окупите се и уђите у градове утврђене!


и кажете: ‘Не, ићи ћемо у земљу египатску да не гледамо рат, не слушамо трубу бојну и не будемо жељни хлеба, да се тамо населимо’,


Зато, ево, долазе дани”, говори Господ, „кад ћу учинити да се заоре бојни покличи у Рави синова Амонових. Она ће бити гомила развалина, а села њена огњем спаљена. Израиљ ће владати над онима који су њим завладали”, говори Господ.


Убојна је вика у земљи, разарање велико.


Чули смо о њему и руке нам клонуше. Страва нас обузима и бол као у породиље.


Хтео бих у муци да се разведрим, али је клонуло срце моје.


Због пропасти кћери народа мог жалостан сам и уплашен.


Ко ће му дати боравиште у пустињи? Оставио бих народ свој, отишао бих од њега. Сви су они прељубници збор покварених.


Претворићу Јерусалим у брда и камења у стан шакала. У пустош ћу претворити градове Јудине, у којој нико не станује.


Зато морам да плачем. Очи моје, очи моје сузе лију. Далеко је од мене утешитељ који би окрепио душу моју. Синови моји тугују јер их непријатељ надгледа.


Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!


Ишчилеше ми очи од плача, утроба ми се преврће. Јетра ми се на земљи просула због кћери народа мога. Деца и одојчад умиру по улицама градским.


то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.


У мени, Данилу, уздрхта дух мој. Узнемирише ме виђења главе моје.


Овде се говор завршава. Мени, Данилу, мисли су се веома узбуркале. Лице ми пребледе, али речи сачувах у срцу свом.”


Тада ја, Данило, онемоћах и боловао сам више дана. Затим устадох и обављах послове цареве. Био сам збуњен због виђења, али о томе нико није сазнао.


Труби ли труба по граду а да се народ не узбуни? Да ли ће доћи несрећа на град а да је Господ није послао?


Чуо сам, и утроба ми се потресла. На звук су задрхтале усне моје, трулеж уђе у кости моје, а колена ми клецају. Чекам да дође дан невоље народу који нас пустоши.


Кад у својој земљи пођете у рат против непријатеља који вас нападне, дувајте у трубе гласно. Господ, Бог ваш, сетиће се вас и спашће вас од непријатеља ваших.


Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих усмерена је на њихово спасење.


И ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој?


децо моја, коју опет с муком рађам док се Христос не уобличи у вама.


Поток Кисон их однесе, поток прастари, поток Кисон. Ступај снажно, душо моја!


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan