Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 3:25 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

25 Лежимо у срамоти својој, покрива нас ругло наше. Сагрешисмо Господу, Богу нашем, ми и оци наши, од младости своје до дана данашњег и не слушасмо глас Господа, Бога свог.’”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

25 Lezimo u sramotu svoju i neka nas pokrije naš stid! Zgrešili smo Gospodu, našem Bogu, mi i naši preci još od svoje mladosti, sve do danas, i nismo poslušali glas Gospoda, našeg Boga.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

25 Лезимо у срамоту своју и нека нас покрије наш стид! Згрешили смо Господу, нашем Богу, ми и наши преци још од своје младости, све до данас, и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

25 Лезимо у своју срамоту, нека нас наш стид прекрије. Згрешисмо против ГОСПОДА, свога Бога, и ми и наши праоци. Од своје младости до дана данашњег не слушамо ГОСПОДА, свога Бога.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

25 Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svojemu griješismo mi i oci naši od djetinjstva svojega do danas, i ne slušasmo glasa Gospoda Boga svojega.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 3:25
38 Iomraidhean Croise  

Сагрешисмо са очевима својим, чинили смо неправду и злочине.


Очеви наши у Египту нису разумели чудеса твоја, нису се сећали велике милости твоје, већ су се бунили код мора, крај Црвеног мора.


Нека се стидом огрну тужитељи моји, срамотом својом као огртачем нека се покрију!


Сиромаштво и срамота стижу ономе ко поуку одбија, а наградиће се ко прекор прима.


Нисам слушао глас учитеља својих, нити сам пригнуо уво своје онима који су ме поучавали.


Ниси о томе ни чуо ни знао, нити се раније отворило уво твоје, јер сам знао да си неверан и да те отпадником зову од крила мајчина.


Гле, ви огањ палите и жеравицу распирујете! Идите у пламен огња свог и у жеравицу коју сте распалили! То ће вам учинити рука моја, у мукама ћете лежати!


Ти имаш толико богова, о, Јудејо, колико и градова својих, и толико подигосте жртвеника срамотних да кадите Валу колико има улица у Јерусалиму.


Пшеницу сеју, а трње жању, мире се, а користи немају. Осрамотише се летином својом због жестоког гнева Господњег.


Господе, признајемо злоћу своју, и безакоње отаца наших! Теби смо згрешили!


„Ако греси наши против нас сведоче, смилуј се, Господе, ради имена твога! Велико је одступање наше, теби смо згрешили!


Зар није томе криво отпадништво твоје од Господа, Бога твог, кад те је правим путем водио?


Кажњава те злоћа твоја и прекорева те отпадништво твоје. Схвати и види како је зло и горко то што остављаш Господа, Бога свога, и мене се не бојиш”, говори Господ, Господ Саваот.


„Иди и вичи у уво Јерусалиму: Овако говори Господ: ‘Сећам се твоје милине младалачке, љубави вереничке твоје. Ти пође за мном у пустињу, по земљи у којој се не сеје.


Као што се лопов посрами кад га ухвате, тако ће се постидети дом Израиљев: они цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови.


Зашто из утробе изађох да гледам јад и невољу и да се у срамоти заврше дани моји?


Говорио сам ти у данима мирним, а ти рече: ‘Нећу да те слушам!’ То је пут твој од младости твоје да не слушаш глас мој.


Само спознај грех свој, да си напустила Господа, Бога свога, да си трчала тамо-амо ка туђим боговима, под свако дрво зелено. Нисте слушали глас мој”, говори Господ.


Одступио сам од тебе али сам се покајао. Кад сам то увидео, ударао сам прса своја. Стидим се и срамим, јер носим срамоту младости своје!’


Кћери народа мог, припаши кострет и по пепелу се ваљај! Наричи као за сином јединцем и ридај горко. Изненада долази затирач наш.


Зар мене понижавају?”, говори Господ. „Зар не срамоте себе?”


Зашто седимо? Скупимо се и уђимо у утврђене градове да тамо погинемо! Господ, Бог наш, затире нас, напаја нас водом отровном јер смо Господу грешили.


Глас тужан чује се са Сиона: ‘Ех, како пропадосмо! Осрамоћени смо веома! Морамо земљу да оставимо и напустимо станове своје!’”


Паде венац с глава наших, тешко нама што сагрешисмо!


Очеви наши сагрешише, и њих више нема, а ми носимо грехе њихове.


Он ми рече: „Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, племенитим, одметничким, који су се одметнули од мене. Они и очеви њихови грешили су ми до дана данашњег.


То што чиним, знајте, не чиним због вас’”, говори Господ Господ. „Посрамите се и стидите се путева својих, доме Израиљев!”


Неће ми више приступати за службу свештеничку, нити ће се приближавати светињи и светињи над светињама, него ће носити срамоту своју и гадости које су чинили.


Опасују око себе кострет, трепет их обузима. На свим је лицима стид, а главе су им ћелаве.


Тада ће се пробудити многи који спавају у праху земаљском, једни за живот вечни, а други за срамоту вечну и прекор вечни.


Нађох Израиљ као грожђе у пустињи! Видех очеве ваше као ране плодове смокве! Они Велфегору одоше, посветише се срамоти, и заволеше гадост.


Тада ћу престрашити људе, па ће се као слепи тетурати јер Господу згрешише. Просуће се као прах крв њихова и као ђубре тела њихова.


И какав сте плод у то време имали? – Оно чега се данас стидите; јер крај свега тога је смрт.


Ви немојте склапати савез са становницима ове земље. Срушите жртвенике њихове!’ Ви нисте послушали глас мој. Шта сте учинили?


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan