Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Исус Навин 7:6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 Исус раздера своју одећу и паде ничице пред ковчегом Господњим. Лежао је лицем према земљи до вечери. Он и поглавари Израиљеви посуше се прахом по глави.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 A Isus razdra svoju odeću i pade ničice na zemlju pred Kovčegom Gospodnjim, on i starešine izrailjske, a glave posuše prašinom.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

6 А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 A Isus razdrije haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovèegom Gospodnjim, i leža do veèera, on i starješine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Исус Навин 7:6
30 Iomraidhean Croise  

Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју.


Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим.


Тада Давид зграби одећу своју и раздера је, а тако и сви људи који су били с њим.


Нарицали су, плакали и постили до вечери за Саулом, сином његовим Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим који изгибоше од мача.


Трећег дана дође један из Сауловог збора раздеране одеће и прахом посуте главе. Он дође пред Давида, паде на земљу и поклони се.


Давид се молио Богу за дете. Постио је и, кад би дошао кући, спавао би ноћу на земљи.


Тамара се посу по глави прашином, поцепа хаљину с рукавима коју је носила, стави руку на главу и ридала је идући.


Цар устаде, раздра одећу своју и баци се на земљу. Све његове слуге око њега раздраше одећу своју.


Кад је цар саслушао речи Књиге закона, раздера одећу своју.


Кад је цар саслушао речи закона, раздера одећу своју.


Док се Јездра молио и исповедао грехе плачући и лежећи пред храмом Божјим, скупи се око њега велико мноштво људи, жена и деце. И народ је горко плакао.


Двадесет четвртог дана тога месеца скупише се синови Израиљеви постећи, у покајничкој одећи и посути прахом.


Кад Мардохеј сазнаде све шта се збило, раздера одећу своју, обуче се у кострет, посу главу пепелом и пође посред града наричући гласно и горко.


И у свим областима у које је стигла реч царева и наредба његова настаде велика жалост међу Јудејцима. Они су постили, плакали и нарицали, а многи су лежали у кострети и пепелу.


Тада Јов устаде, раздера огртач свој и постриже косу. Паде ничице на земљу и поклони се.


Они издалека управише очи своје и не препознаше га. Затим узвикнуше и заплакаше. Раздера сваки свој огртач и посуше се прахом по главама бацајући га увис.


Зато поричем и повлачим се.”


Седе на земљи и ћуте старци кћери сионске. Посипају главу прахом, кострет припасују. Обарају к земљи главе девојке јерусалимске.


Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје.


Они падоше ничице и рекоше: „Боже! Боже духова у свакоме телу! Зар ћеш се разгневити на сав збор због једнога који је сагрешио?”


Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући


Тада рече Исус: „Ах, Господе Боже! Зашто преведе народ овај преко Јордана? Да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? Ех, да смо остали с оне стране Јордана?!


И бацише прах на своје главе и викаху плачући и наричући, и говораху: ‘Јао, јао велики граде, у ком се обогатише сви који имаху лађе на мору – од његовог скупоценог имања, јер опусте у један час.’


Кад је угледа, раздера одећу своју и повика: „Јао, кћери моја, како ме уцвели?! Како ме унесрећи?! Заветовао сам се Господу и не могу то порећи:”


Наиме, синови Израиљеви су се били попели и плакали пред Господом до вечери. Тада упиташе Господа говорећи: „Морамо ли опет да се боримо против браће своје, синова Венијаминових?” Господ им рече: „Пођите на њих.”


Тада пођоше синови Израиљеви и сав народ и дођоше у Ветиљ. Плакали су и стајали пред Господом. Постили су тога дана до вечери и приносили жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.


Кад је народ отишао у Ветиљ, остао је до вечери пред Богом. Подигли су глас свој и плакали много.


Тада неки од Венијамина побеже с бојишта и дође у Силом истог дана раздераних хаљина и главе посуте прахом.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan