Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Данило 4:19 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

19 Na to se Danilo, koji se još zove i „Valtazar“, na trenutak smeo; misli su ga uznemirile. Car mu reče: „Valtazare, ne daj da te uznemiri san i njegovo značenje.“ Valtazar odgovori: „Gospodaru moj, neka taj san bude za tvoje mrzitelje, i njegovo značenje za tvoje neprijatelje!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

19 На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“ Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

19 Данило, који се зове и Валтасар, остаде начас силно сметен, уплашен оним о чему је размишљао. А цар рече: »Валтасаре, нека те не плаши овај сан или његово значење.« Тада Валтасар одговори: »Господару, да се бар овај сан односи на твоје непријатеље, а његово значење на твоје душмане.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

19 Tada Danilo, koji se zvaše Valtasar, osta u èudu za jedan sahat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori i reèe: Valtasare, san i znaèenje mu da te ne uznemiruje. A Valtasar odgovori i reèe: gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i znaèenje njegovo neprijateljima tvojim.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Данило 4:19
27 Iomraidhean Croise  

Она рече своме оцу: „Немој се љутити, господару, што не могу да стојим пред тобом из женских разлога.” Он је тражио, али не нађе кипове.


ти одговори: ‘Твога слуге Јакова и ово шаље као поклон своме господару Исаву, а он долази иза нас.’”


Јосиф му рече: „То значи ово: три лозе су три дана.


Док је Авдија путовао, гле, срете га Илија. Он га познаде, паде ничице и рече: „Јеси ли ти то, господару мој Илија?”


Ипак, опрости нам тај грех. Ако нећеш, избриши и мене из књиге своје коју си написао!”


Тежите напретку града у који сам вас преселио! Молите се за њега Господу, јер у његовом миру је и ваш мир!’


Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!


Старешина дворана промени им имена. Данила прозва Валтасар, Ананију – Седрах, Мисаила – Мисах, и Азарију – Авденаго.


Цар проговори и рече Данилу, којег су назвали Валтасар: „Можеш ли да ми кажеш сан који сам уснио и да га протумачиш?”


Ти си, царе, цар над царевима, којем је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу.


Зато, царе, нека ти буде угодан мој савет: Искупи грехе своје праведним делима и безакоња своја милосрђем према сиромашнима да би ти се срећа продужила.”


Пошто се у том Данилу, којег је цар назвао Валтасар, нађоше узвишен дух, знање и способност за тумачење снова, решавање загонетки и уклањање тешкоћа, нека позову Данила. Он ће казати значење.”


Царе, Бог Вишњи дао је царство, величину, славу и сјај Навуходоносору, оцу твоме.


Због величине коју му је био дао дрхтали су од страха пред њим народи, племена и сви језици. Он је убијао кога је хтео, остављао у животу по својој вољи, уздизао је кога је хтео и смењивао кога је хтео.


У мени, Данилу, уздрхта дух мој. Узнемирише ме виђења главе моје.


Овде се говор завршава. Мени, Данилу, мисли су се веома узбуркале. Лице ми пребледе, али речи сачувах у срцу свом.”


Тада ја, Данило, онемоћах и боловао сам више дана. Затим устадох и обављах послове цареве. Био сам збуњен због виђења, али о томе нико није сазнао.


Дрхте планине кад те виде, бујица наваљује, бездан пушта глас свој, увис подиже руке своје.


Ана одговори: „Не, господару, него сам жена несрећна. Нисам пила ни вина ни жестока пића, него изливам душу своју пред Господом.


Тада Давид прекори своје људе и не даде им да устану на Саула. Саул изађе из пећине и пође својим путем.


Давид рече Авениру: „Ниси ли ти човек? Ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара, господара свога? Један из народа је сишао до вас да убије цара, господара твога.


Онда он упита: „Какве су ти речи казане? Немој да кријеш од мене. Бог нека те казни и придода ако затајиш нешто од онога шта ти је рекао.”


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan