Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Данило 10:16 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

16 И, гле, онај сличан сину човечјем дотаче се усана мојих. Тада проговорих ономе који је испред мене стајао: „Господару мој, од ових сам виђења ослабио и нема снаге у мени.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

16 Tada mi je taj što je izgledao kao čovek dotaknuo usne, a ja sam otvorio usta i progovorio, rekavši onome koji je stajao preda mnom: „Gospodaru moj, zbog viđenja su me spopali bolovi i snaga me je ostavila.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

16 Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

16 »Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим. »Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

16 I gle, kao èovjek dotaèe se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onomu koji stajaše prema meni: gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Данило 10:16
29 Iomraidhean Croise  

Мојсије рече Господу: „Господе, ја нисам човек речит, ни раније нисам био, ни сада кад говориш са слугом својим. Ја сам спорих уста и тешка језика.”


Мојсије рече: „Господе, пошаљи неког кога желиш да пошаљеш!”


Много мудрости, много бриге, и ко знање скупља – муку скупља.


Он се дотаче уста мојих и рече: „Ево, ово се дотаче усана твојих, нестаде безакоње твоје и очисти се грех твој!”


Тада Господ пружи руку своју, дотаче се уста мојих и рече ми Господ: „Ево, ставио сам речи своје у уста твоја.


Изнад свода, који им је био изнад глава, био је као престо, као сафир. На престолу је била као човечја прилика.


Кад ти ја проговорим, отворићу уста твоја и ти ћеш им говорити: ‘Овако говори Господ! Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша јер су дом одметнички.’”


Увече, пре него што дође бегунац, спусти се рука Господња на мене и отвори ми уста пре него што он дође ујутро. Уста ми се отворише и више нисам био нем.


Ја сам слушао, али нисам разумевао, па упитах: „Господару мој, како ће се то завршити?”


то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.


У мени, Данилу, уздрхта дух мој. Узнемирише ме виђења главе моје.


Овде се говор завршава. Мени, Данилу, мисли су се веома узбуркале. Лице ми пребледе, али речи сачувах у срцу свом.”


Кад сам ја, Данило, гледајући ово виђење хтео да га разумем, гле, стаде преда ме као неки човек.


Он дође на место на коме сам стајао. Кад се приближио, уплашио сам се и падох ничице на лице своје. Тада ми он рече: „Схвати, сине човечји, да је ово виђење за последње време.”


Док је он говорио, ја сам био онесвешћен и пао сам ничице на лице своје! Он ме дотаче и усправи да стојим.


Тада ја, Данило, онемоћах и боловао сам више дана. Затим устадох и обављах послове цареве. Био сам збуњен због виђења, али о томе нико није сазнао.


Док сам још говорио молећи се, онај човек Гаврило, којег сам гледао раније у виђењу, долете брзо у време вечерње молитве.


А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога.


јер ћу вам ја дати уста и мудрост, којој неће моћи да се успротиве, нити да притиврече сви ваши противници.


Тома одговори и рече му: „Господ мој и Бог мој!”


Овај одговори: „Не. Ја сам заповедник војске Господње. Управо сам дошао.” Исус паде ничице на земљу, поклони се и упита: „Шта заповеда господар мој слуги своме?”


и усред свећњака некога налик на Сина човечјег, обученог у дугу хаљину и опасаног златним појасом по прсима.


Тада се Маноје помоли Господу рекавши: „О, Господе! Нека опет дође к нама човек Божји којег си слао да нас поучи шта ћемо чинити са дечаком када се роди.”


Гедеон му одговори: „Ех, господару мој. Ако је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? Где су сва чудеса његова о којима су нам причали очеви наши и говорили: ‘Није ли нас Господ извео из Египта?’ Сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанаца.”


Он му одговори: „Ах, Господе! Чиме ћу избавити Израиљ? Ето, род мој је најмањи у племену Манасијином, а ја сам најмањи у кући оца свога.”


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan