Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Авдија 1:5 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

5 „Кад би дошли к теби лопови или крадљивци ноћу, како би опљачкан био? Оставили би мало. Да су ти у виноград берачи ушли, зар не би пабирци остали?

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

5 Ako ti lopovi dođu i po noći zatirači, zar neće nakrasti koliko im treba? Ako ti dođu berači grožđa, zar neće ostaviti za pabirčenje? Ali ti ćeš biti poharan!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

5 Ако ти лопови дођу и по ноћи затирачи, зар неће накрасти колико им треба? Ако ти дођу берачи грожђа, зар неће оставити за пабирчење? Али ти ћеш бити похаран!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

5 »Када дођу ноћни крадљивци или пљачкаши, зар не узму само што им треба? Када људи беру грожђе, зар неки грозд не оставе? А каква тебе несрећа чека!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

5 Kako si oplijenjen? da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noæu, ne bi li pokrali koliko im je dosta? da su došli k tebi beraèi vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka?

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Авдија 1:5
13 Iomraidhean Croise  

„Красото Израиљева! На твојим превојима прободени су! Како падоше јунаци?


Како паде с неба, звездо јутарња, сине зорин? Како си на земљу оборен, владару варвара?


Остаће у њој пабирци као кад се маслина отреса, по две-три на врху остану, а четири-пет на гранама дрвета.” Тако говори Господ, Бог Израиљев.


Тако бива на земљи и међу народима, као кад се маслине оберу и кад се после бербе пабирчи.


Ако ти берачи дођу, ни пабирка ти оставити неће. Ако лопови дођу ноћу, односе шта желе.


Ех, како је разбијен и смрвљен маљ целе земље! Како је Вавилон постао страшило међу варварима!


Овако говори Господ Саваот: „Пабирчиће се као у винограду остатак Израиљев. Као берач пружиће руку према чокоту.


Како усамљен лежи град, некад народа пун! Сличан је удовици град, некад главни међу варварима, првак над земљама, слуга постаде.


Уплашиће се, Темане, јунаци твоји, истребиће се сваки човек с горе Исавове.


Тешко мени! Постао сам као њива кад се пожање, као виноград после бербе. Нема зрна грожђа за храну, ни смокве ране коју жели душа моја.


Такав је весели град, који безбрижно живи и мисли у срцу свом: „Ја, и ништа више!” Како је он опустео! Постао је брлог зверима. Сви који поред њега пролазе звижде и рукама машу.


Кад береш виноград свој, не скупљај пошто обереш. Нека остане дошљаку, сиротици и удовици.


Због страха од његових мука, стојећи издалека, говориће: ‘Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, у један час дође твој суд!’


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan