Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Авакум 2:19 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Тешко оном који комаду дрвета каже: „Пробуди се!”, а немом камену: „Прени се!” Он поучава? Ето, обложен је златом и сребром, а никаквог духа у њему нема.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

19 Jao onome koji drvetu govori: ’Budi se!’ I kamenu nemom: ’Podigni se!’ Taj li će da te poučava? Evo, optočen je zlatom i srebrom, ali u njemu nema daha.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

19 Јао ономе који дрвету говори: ’Буди се!’ И камену немом: ’Подигни се!’ Тај ли ће да те поучава? Ево, опточен је златом и сребром, али у њему нема даха.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘ и немом камену: ‚Устани!‘ Зар то да некога учи? Златом и сребром је опточено, али животног даха нема у њему.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

19 Teško onome koji govori drvetu: preni se! i nijemu kamenu: probudi se! Hoæe li on uèiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Авакум 2:19
27 Iomraidhean Croise  

Идоли варварски су сребрни и златни, дело руку човечјих.


Уши имају, а не чују, и даха нема у устима њиховим.


Нека се постиде сви који кипове поштују, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови!


Мртви неће оживети, сени неће устати. Ти си их походио и уништио, затро си сваки спомен њихов.


Мајстор лије кип, златар га позлаћује и излива ланчиће сребрне.


Ко је од искона објавио да бисмо знали и унапред рекао шта је истинито?


Остатком од тога гради бога, кип идолски, пада пред њим ничице, клања му се, моли му се и говори: „Избави ме јер си ти бог мој!”


Просипају злато из торбе, на ваги сребро мере, погађају се са златарем да од тога бога начини, пред којим ничице падају и њему се клањају.


Твој је део међу камењем поточним, то је, то је твоја плата! Њима си изливала принос и дарове приносила! Зар ме то теши?


Сваки човек је неразуман у знању свом, стиди се сваки златар кипова својих јер је лажан кип његов, и нема духа у њему.


Схватања су њихова ништавна, само дрво посечено у шуми и дело руку уметника.


Израђени су од сребра и злата, учвршћују се клиновима и чекићима да се не би климали.


Плоче сребра из Тарсиса доносе, злато из Уфаза. То је дело уметника и руку златара. Огрнути су порфиром и скерлетом, сви су дела уметника.


Они говоре дрвету: ‘Ти си отац мој’, и камену: ‘Ти си ме родио!’ Окрећу ми леђа, а не лице, а кад су у невољи, запомажу: ‘Устани, спаси нас!’


А где су богови твоји које си направио себи? Нека устану ако могу да те спасу у време невоље твоје! Ти имаш толико богова, колико и градова, о, Јудо!


Сваки човек од знања подивља, сваки златар се стиди кипа свог, јер је лаж кип његов, нема духа у њему.


Зато, ево, долазе дани кад ћу казнити кипове вавилонске. Сва ће се застидети земља његова и сви ће разбијени лежати посред града.


Цар Навуходоносор даде да се изради златан кип, шездесет лаката висок, а шест лаката широк, и постави га у долини Дури у земљи вавилонској.


Ако то и не учини, знај, царе, да ми нећемо служити твоме богу, нити ћемо се поклонити златном кипу који си подигао.”


Зато наређујем: Сваки из било ког народа, племена и језика који похули на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова биће посечен, а његова кућа биће порушена! Нема бога који би тако спасавао!”


Чим чуше сви народи звуке рога, фрула, тамбура, харфица и цитри и свих других инструмената, падоше ничице сви народи, племена и језици и поклонише се златном кипу који је подигао цар Навуходоносор.


Ти си се подигао против Господа небеског. Наредио си да донесу посуде из храма његовог. Пили сте вино из њих ти, великаши твоји, жене твоје и наложнице твоје. Хвалили сте богове од сребра, злата, бронзе, гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују, нити разумеју. Ниси славио Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји.


Пили су вино и славили су своје богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена.


Морнари се уплашише и сваки призиваше свога бога. Бацали су ствари из лађе да би је олакшали. Јона је сишао у дно лађе, легао је и чврсто заспао.


И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли.


А жена беше обучена у порфиру и скерлет и позлаћена златом и драгим каменом и бисерима, држећи у својој руци златну чашу пуну гнусоба и нечистоте свога блуда,


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan