2. Цареви 2:2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

² Илија рече Јелисију: „Остани овде јер ме Господ шаље у Ветиљ”. Јелисије одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Тако дођоше до Ветиља.

Novi srpski prevod

² Ilija reče Jeliseju: „Ostani ovde, jer me je Gospod poslao u Vetilj.“ Jelisej mu reče: „Živoga mi Gospoda, i ti da si mi živ, neću te ostaviti.“ Tako odu dole u Vetilj.

Нови српски превод

² Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“ Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.

Библија: Савремени српски превод

² Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.« Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И одоше доле до Бетела.

Sveta Biblija

² I reèe Ilija Jelisiju: ostani ti ovdje, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reèe: tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neæu te ostaviti. I doðoše u Vetilj.

2. Цареви 2:2 Iomraidhean Croise

1. Mojsijeva 28:19

То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз.

1. Цареви 12:28

Цар се посаветова и начини два телета од злата, па им рече: „Доста сте се пењали у Јерусалим! Ево твог бога, Израиљу, који те је извео из земље етипатске!”

1. Цареви 12:29

Он постави једно у Ветиљ, а друго у Дан.

1. Цареви 12:33

Петнаестог дана осмог месеца, месеца који је изабрао да би увео празник у срце Израиљево, приступи жртвенику који је подигао у Ветиљу. Он приступи жртвенику да га окади.

2. Цареви 2:23

Потом одатле поче да се успиње ка Ветиљу. Док је ишао путем, малишани изађоше из града и ругаху му се говорећи: „Пењи се, ћелавко! Пењи се, ћелавко!”

2. Цареви 2:4

Илија му рече: „Јелисије, остани овде јер ме Господ шаље у Јерихон.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Потом уђоше у Јерихон.

2. Цареви 2:6

Илија му рече: „Остани овде јер ме Господ шаље на Јордан.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим.” Тако одоше обојица.

2. Цареви 4:30

Дечакова мајка рече: „Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу да те оставим!” Тада он устаде и пође за њом.

Јеремија 4:2

Ако се заклињеш: ‘Живог ми Господа’ истинито, право и праведно, варвари ће се у њему благосиљати и њим се дичити.”

1 Jovanova 2:19

Од нас изађоше, али не беху од нас; јер да од нас беху, остали би с нама; него требало је да се покажу да нису сви од нас.

1. Самуило 1:26

Тада она рече: „О, господару! Нека живи мој господар! Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се Господу.

1. Самуило 17:55

Кад Саул виде Давида како изађе пред Филистејца, упита свог војсковођу Авенира: „Чији је син тај младић, Авенире?” Авенир одговори: „Тако жив био, царе, не знам.”

1. Самуило 25:26

Сада, господару мој, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ те је сачувао да не пролијеш крв и да се не светиш руком својом. Нека сада прођу као Навал сви непријатељи твоји, који смерају зло господару моме.