Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




2. Цареви 1:2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

2 Охозија паде кроз решетку своје горње собе у Самарији и повреди се. Он посла гласнике, којима је рекао: „Идите, питајте Велзевула, бога акаронског, да ли ћу оздравити од ове повреде.”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

2 A Ohozija padne kroz rešetku s prozora svoje gornje sobe u Samariji i povredi se. Tada je poslao glasnike govoreći im: „Idite i upitajte Velzevuva, akaronskog boga, hoću li ozdraviti od ove bolesti.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

2 А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

2 А Ахазја је био пао кроз решетке из своје собе на спрату у Самарији и повредио се. Он посла гласнике, рекавши им: »Идите и питајте Ваал-Зевува, бога Екрона, да ли ћу се опоравити од ове повреде.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

2 A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbolje se; pa posla poslanike i reèe im: idite, pitajte Velzevula boga Akaronskoga hoæu li ozdraviti od ove bolesti.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




2. Цареви 1:2
25 Iomraidhean Croise  

Они оставише мене и приклонише се богињи сидонској Астароти, богу моавском Хемосу и Мелхому, богу синова Амонових. Нису ходили путевима мојим да чине што је право у очима мојим и да испуњавају законе моје и заповести моје као отац његов Давид.


Понеси десет хлебова, колаче и ћуп меда па иди к њему. Он ће ти рећи шта ће бити с дечаком.”


Један војник насумице одапе стрелу и погоди цара Израиљевог у спој оклопа. Овај рече свом возачу: „Заокрени и изведи ме из боја јер сам рањен.”


Ахав почину код отаца својих, а на његово место зацари се син његов Охозија.


Тада му рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што си послао гласнике да питају Велзевула, бога акаронског, као да нема Бога у Израиљу да га питаш, нећеш устати из постеље у коју си пао, него ћеш умрети.’”


Међутим, анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани, иди у сусрет посланицима цара самаријског и реци им: ‘Зар нема Бога у Израиљу него идете да питате Велзевула, бога акаронског?


Они му одговорише: „Срео нас је неки човек и рекао нам: ‘Идите, вратите се цару који вас је послао и реците му: Овако говори Господ: Зар нема Бога у Израиљу него шаљеш посланике да питаш Велзевула, бога акаронског? Зато нећеш устати из постеље на коју си легао, него ћеш сигурно умрети.’”


Оставили су све заповести Господа, Бога свог, и начинише себи ливене кипове, два телета. Подигли су идоле и клањали се свим божанствима небеским и служили су Валу.


Зар не сналази зликовца несрећа и пропаст оне који зло чине?


Драги је мој као срна или као јеленче. Ево га, стоји иза нашег зида, он гледа кроз прозор и вири кроз решетку!


Клонуће дух Египћанима и разбићу намере њихове. Тад ће тражити идоле и опсенаре, врачаре и гатаре.


Међутим, ти си оставио народ свој, дом Јаковљев, јер су пуни сујеверја источних. Врачају као Филистејци и за туђу децу се везују.


Јесу ли избавили богови народе које су сатрли очеви моји: Госанце, Харанце, Ресефе, и синове Еденове који су били у Теласару?


Побацали су богове њихове у огањ. Међутим, то нису били богови, него дела руку људских, дрво и камен. Зато су их уништили.


Доста је ученику да буде као његов учитељ и слуги као његов господар. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће више његове домаће.


Књижевници пак који су дошли из Јерусалима говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне.


Али неки од њих рекоше: „Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.”


Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих, седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва.


Затим граница иде северним обронком Акарона и допире до Сикрона. Одатле иде преко горе Вал и пружа се до Јавнила. Ту избија на море.


Зар није твоје оно што је Хемос, бог твој, запосео? Тако и она земља коју је Господ, Бог наш, испразнио пред нама, наша је.


Кроз прозор гледаше мајка Сисарина, кроз решетку јадикује: ‘Зашто му се кола његова не враћају? Зашто миле запреге његове?’


Тада они послаше ковчег Божји у Акарон. Кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани: „Донесоше нама ковчег Бога Израиљева да помори нас и наш народ!”


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan