Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




2. Mojsijeva 16:3 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

3 Синови Израиљеви им рекоше: „Боље да смо помрли од руке Господње у земљи египатској, док смо седели код лонаца с месом и јели хлеба до миле воље! Ви сте нас извели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор!”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

3 Izrailjci su im govorili: „E, da smo samo pomrli od Gospodnje ruke u Egiptu! Tamo smo sedeli oko lonaca s mesom i jeli hleba do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju da pomorite glađu sav ovaj zbor.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

3 Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

3 I rekoše im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjeðasmo kod lonaca s mesom i jeðasmo hljeba izobila! jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glaðu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




2. Mojsijeva 16:3
32 Iomraidhean Croise  

Потом отвори уста своја Јов и поче да проклиње дан свој.


Зашто не затвори врата утробе, зашто не сакри муку од очију мојих?


Зашто се даје светлост невољнику и живот онима који су тужног срца?


Били су изгладнели и жедни и душе њихове биле су клонуле.


Викали су Богу и говорили: „Може ли Бог за столом да припреми храну у пустињи?”


Хлеб анђеоски човек је јео, хране им је давао изобилно.


Они рекоше Мојсију: „Зар није било гробова у Египту, него нас доведе да помремо у пустињи? Шта си нам учинио тиме што си нас извео из Египта?


Међутим, народ је био жедан, па је гунђао на Мојсија и говорио: „Зашто си нас извео из Египта да помремо од жеђи, ми, деца наша и стока наша?”


После много времена умре цар египатски. Израиљци су стењали у ропству и вапили. Њихов вапај из ропства узлазио је к Богу.


Рекоше им: „Господ нека вас види и нека вам суди што нас намрзоше фараон и његови дворани. Дали сте им мач у руке да нас побију!”


Нису се запитали: Где је Господ који нас је извео из земље египатске, који нас је по путевима водио, по земљи пустој и непроходној, по земљи сувој и тамној, по земљи кроз коју нико пролазио није, нити се човек тамо настанио?


и кажете: ‘Не, ићи ћемо у земљу египатску да не гледамо рат, не слушамо трубу бојну и не будемо жељни хлеба, да се тамо населимо’,


Урадићемо све оно што је изашло из наших уста: кадићемо царици небеској, приносићемо наливе, као што смо чинили ми, очеви наши, цареви наши, великаши наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским. Тада смо имали хлеба у изобиљу, било нам је добро и зло не видесмо.


Боље је онима који су мачем прободени него онима који су од глади помрли, који исцрпени умиру без плодова пољских.


Ако мислиш тако да поступаш са мном, боље ме убиј ако сам стекао милост у Твојим очима. Да не гледам више своју муку!”


Јешћете цео месец дана, док вам на нос не удари и не згади вам се. Ви сте одбацили Господа, који је међу вама, јадикујући пред њим и говорили сте: Зашто смо излазили из Египта?’”


Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи!


Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?”


Зар је мало што си нас извео из земље у којој теку млеко и мед, да нас побијеш у овој пустињи? Хоћеш да владаш над нама?


Почеше гунђати на Бога и на Мојсија: „Зашто нас изведосте из Египта да помремо у овој пустињи? Овде нема ни хлеба ни воде! Ово бедно јело нам се већ згадило!”


А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.”


Већ сте засићени, већ сте се обогатили; без нас сте се зацарили, и камо среће да сте се зацарили, па да и ми с вама царујемо.


О, кад бисте поднели мало безумља од мене! Но и подносите ме.


Јутром ћеш говорити: ‘Камо да је вече!’, а увече ћеш говорити: ‘Камо да је јутро!’ Од онога што ће гледати очи твоје стезаће се срце твоје.


Он те је испитивао и глађу морио. Међутим, хранио те је маном, за коју ниси знао ни ти, ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи само на хлебу. Човек живи на свему што излази из уста Господњих.


Тада рече Исус: „Ах, Господе Боже! Зашто преведе народ овај преко Јордана? Да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? Ех, да смо остали с оне стране Јордана?!


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan