Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




1. Самуило 30:6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 Давид је био у великој невољи јер су људи говорили да га каменују. Сав народ је био ојађен, свако због синова својих и кћери својих. Тада се Давид ослони на Господа, Бога свога.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 David se našao u velikoj neprilici, jer su ljudi pretili da će ga kamenovati. Naime, svi su ljudi bili ogorčeni zbog svojih sinova i ćerki. Ali David se ohrabrio u Gospodu, svome Bogu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

6 Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери. Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу,

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 I David bješe na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan bješe sav narod, svaki za sinovima svojim i za kæerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svojem.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




1. Самуило 30:6
51 Iomraidhean Croise  

Јаков се јако уплаши и забрину се. Раздели у две групе своје људе, овце, говеда и камиле.


Хусај настави: „Ти знаш да су јунаци твој отац и његови људи. Срџба им је љута као у медведице кад јој отму младунце у пољу. Отац твој је ратник па неће заноћити са народом.


Међутим, кад дође до човека Божјег на гору, загрли му ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али човек Божји рече: „Пусти је јер јој је душа ојађена. Господ ми сакри и не објави ми.”


Ето, и да ме убије, уздаћу се у њега, али бранићу пред њим пут свој.


Веровао сам и када рекох: „Несрећан сам веома.”


У дан кад сам те призвао, ти си ме услишио и окрепио душу моју.


Он рече: Љубим те, Господе, снаго моја!


Конопци подземља ме спуташе и замке смртне падоше на мене.


Накупиле су се патње срца мога, од невоља ме ослободи.


Уздај се у Господа! Нека се охрабри срце твоје! Уздај се у Господа!


Волите Господа сви праведници! Господ исправне чува, а по заслузи даје онима који охоло поступају.


Кости ми се ломе од ружења непријатеља мојих, који ме сваки дан питају: „Где ти је Бог твој?”


Кад се сетим, душа ми се растужи како сам ишао с мноштвом предводећи их у дом Божји, а мноштво је певало и клицало празнику.


Тугује у мени душа моја јер те помињем из земље јорданске на Ермону, на брду Мисар.


Славићу речи Божје, славићу речи Господње!


Хоровођи. По Једутуну. Псалам Давидов.


Смишљају да га с висине сруше, у лажи уживају. Устима благосиљају, а у себи проклињу.


Боже, избави ме из руке зликовца, из шаке грешника и насилника!


Ти си, Господе, уздање моје, надање моје, Господе, од младости моје!


Тада Мојсије завапи Господу говорећи: „Шта да радим са овим народом? Још мало па ће ме каменовати!”


Тврда кула је име Господње, у њу се склања праведник и у њој се заклања.


Ти си уточиште невољном, уточиште сиромаху у невољи његовој, заклон од невремена, заштита од жеге. Гнев је насилника као невреме које зид руши.


Господе, снаго моја и утврђење моје, уточиште моје у дану невоље! Народи ће доћи к теби с крајева земље и говориће: „Заиста нам ставише лаж очеви наши, ништавост и бесмисао.


Јона се помоли Господу, Богу своме, из утробе рибље.


Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка.


А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!”


Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде.


Тада узеше камење да баце на њега, али се Исус сакри и изађе из храма.


Авраам се – и мимо наде – надао и поверовао је да ће постати отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.”


У Божје обећање није посумњао с неверовањем, него би ојачан у вери, те даде славу Богу,


Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?


Ако смо у невољи – за вашу утеху и спасење, ако се тешимо – то је за вашу утеху, која се показује у стрпљивом подношењу истих страдања која и ми подносимо.


У свему трпимо невоље, али нисмо притешњени; у недоумици смо, али нисмо безнадежни;


Јер кад смо дошли у Македонију, наше тело није одахнуло, него смо у свему били у невољи: споља борбе, изнутра страх.


Зато можемо слободно да говоримо: „Господ је мој помагач, нећу се побојати; шта ће ми учинити човек?”


Синови Данови му одговорише: „Не вичи више да не би љути људи ударили на вас и да не изгубите живот ти и дом твој.”


Народ синова Израиљевих се охрабри, па се опет сврсташе на истом месту где су били првог дана.


Ојађене душе Ана се молила Господу горко плачући.


Тада Саулов син Јонатан пође и дође к Давиду у Хоршу. Он га охрабри у Богу.


Самуило упита Саула: „Зашто ме узнемираваш и призиваш?” Саул одговори: „У великој сам невољи. Филистејци су ме напали, а Бог је одступио од мене и не говори ми више ни преко пророка, ни у сну. Зато сам призвао тебе да ме упутиш шта да радим.”


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan