Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




1. Mojsijeva 6:6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 покаја се Господ што је створио човека на земљи и ражалости се у срцу свом.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

6 Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 Pokaja se Gospod što je stvorio èovjeka na zemlji, i bi mu žao u srcu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




1. Mojsijeva 6:6
34 Iomraidhean Croise  

Онда Господ рече: „Истребићу људе које сам створио с лица земље, од човека до стоке, гмизавце и птице небеске, јер сам се покајао што сам их начинио.”


Кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га уништи, сажали се Господ због зла, па рече анђелу који је убијао народ: „Сад је доста! Повуци руку своју.” Анђео Господњи је био код њиве Орне Јевусејца.


Бог посла анђела у Јерусалим да истребљује. Док је убијао, погледа Господ, сажали се на несрећу и рече анђелу који је убијао: „Доста је! Спусти руку своју!” Анђео Господњи је стајао код њиве Орнана Јевусејца.


и сети се савеза свога с њима и сажали се по милости својој великој.


Господ се заклео и неће се покајати: „Ти си свештеник довека, по начину Мелхиседековом.”


Видех отпаднике и згадише ми се, они не чувају речи твоје.


Колико су му пута пркосили у пустињи и вређали у пустоши!


Тада га пустих да иде у окорелости срца свог, нека иде по својој вољи.


Четрдесет година ме је срдио род онај и рекох: ‘Овај народ је превртљивог срца и не познају путеве моје.’


Тада Господ одустаде да учини зло народу своме, којим му припрети.


Ех, да си чувао заповести моје, био би као река мир твој и као таласи морски правда твоја.


Међутим, они се одметнуше и ожалостише дух његов свети. Зато им је он постао непријатељ и ратовао против њих.


Кад објавим народу или царству да ћу их истребити, уништити и затрти,


Да ли су га због тога убили Језекија и сав народ Јудин? Зар се није побојао Господа и помолио се Господу? И Господ је одступио од зла које им је био наменио. Ми чинимо велико зло душама нашим!”


Ти им одговори: Господ говори: ‘Тако ја жив био, није мени мило да страда зликовац, него да се врати зликовац са злог пута свог и да буде жив! Вратите се, вратите се са злих путева својих! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’


Како да те дам, Јефреме? Како да те предам, Израиљу? Како да ти дам као Адми, да ти учиним као Севојиму? Устрептало је у мени срце моје, уздрхтала је утроба моја.


Раздерите срца своја, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер он је благ и милосрдан, спор на гнев и милошћу обилан, и казне ублажује.


Бог виде дела њихова, да су одустали од злог пута свог. Бог се сажали због несреће којом им је запретио и то не учини.


„Јер ја, Господ, нисам се променио, и зато ви, синови Јаковљеви, нисте изгинули.


Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Неће ли извршити оно што каже, неће ли испунити оно што обећа?


Јер Бог се не каје за своје благодатне дарове и позив.


И не жалостите Божјег Светог Духа, којим сте запечаћени за дан избављења.


Да су мудри, разумели би ово, увидели би шта их очекује.


Господ ће дати правду народу своме, сажалиће се на слуге своје. Видеће да им нестаје снага и да нема више ни роба ни слободног.


Ех, кад би им срца њихова увек таква била да ме се увек боје и да држе све заповести моје! Тада би било увек добро њима и деци њиховој!


четрдесет година. Зато се расрдих на то поколење и рекох: ‘Увек блуде срцем’; мојих путева они не познаше,


А на које се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чији су лешеви попадали у пустињи?


Сваки добар дан и сваки савршен поклон долази одозго, од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене.


„Кајем се што сам Саула поставио за цара јер је одступио од мене и није извршио моје речи.” Самуило се узбуди и вапио је Господу целу ноћ.


Јер Славни не лаже нити се предомишља, јер није човек да би се предомишљао.”


Самуило не виде више Саула до смрти своје. Самуило је туговао за Саулом зато што се Господ покајао што га је био поставио за цара над Израиљем.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan