Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




1. Mojsijeva 37:34 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

34 Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

34 Jakov je tada razdrao svoju odeću, stavio kostret oko struka, te je dugo vremena oplakivao svoga sina.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

34 Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

34 Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

34 I razdrije Jakov haljine svoje, i veza kostrijet oko sebe; i tužaše za sinom svojim dugo vremena.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




1. Mojsijeva 37:34
32 Iomraidhean Croise  

Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју.


Он одговори: „Мој син неће ићи с вама. Брат његов је мртав и остао је сам. Ако би му се десило какво зло на путу на који ћете поћи, спустили бисте моју седу главу уцвељену к покојницима.”


Тада они раздераше своје хаљине, сваки натовари свога магарца и вратише се у град.


Тада Давид зграби одећу своју и раздера је, а тако и сви људи који су били с њим.


Тада Давид рече Јоаву и целом народу који је био с њим: „Раздерите одећу своју! Обуците кострет и оплакујте Авенира!” Цар Давид је ишао за носилима.


Тада му слуге рекоше: „Ево, ми смо чули да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви. Хајде да вежемо кострет око себе, ставимо конопце око врата и да изађемо пред цара Израиљевог. Можда ће те оставити у животу.”


Кад је Ахав чуо те речи, раздера одећу своју и привеза кострет око себе. Постио је и спавао у кострети, а ходао је лагано.


Кад то саслуша цар Језекија, раздера одећу своју и веза кострет око себе, па оде у храм Господњи.


Видећи то, Јелисије повика: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњица његова!” Потом га више није видео. Тада узе своју одећу и раздера је надвоје.


Кад је цар саслушао речи Књиге закона, раздера одећу своју.


Давид подиже очи и виде анђела Господњег како стоји између земље и неба, а у руци му исукан мач који је подигао на Јерусалим. Тада падоше Давид и старешине ничице обучени у кострет.


Зато је жалио отац њихов Јефрем дуго, тако да дођоше браћа његова да га теше.


Двадесет четвртог дана тога месеца скупише се синови Израиљеви постећи, у покајничкој одећи и посути прахом.


Тада Јов устаде, раздера огртач свој и постриже косу. Паде ничице на земљу и поклони се.


Тело сам увукао у врећу, забио сам главу у прах.


Они издалека управише очи своје и не препознаше га. Затим узвикнуше и заплакаше. Раздера сваки свој огртач и посуше се прахом по главама бацајући га увис.


Плачем и постим свом душом и због тога ми се ругају.


Бојте се, лакомислене, стрепите лаковерне! Свуците се, обнажите се, кострет око бедара огрните!


Тад Хелкијин син Елијаким, управитељ двора, Сомна, писар, и Асафов син Јоах, саветник, дођоше Језекији, раздераше одећу и саопштише му речи Равсакове.


Ни цар ни слуге његове које су чуле све оне речи не уплашише се и не раздераше одећу.


Обријана је свака глава, подрезана је свака брада. Руке изрезане, око бокова кострет.


Раздерите срца своја, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер он је благ и милосрдан, спор на гнев и милошћу обилан, и казне ублажује.


„Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила код вас, одавно би се покајали у врећи и пепелу.


Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: „Похулио је на Бога! Шта нам још требају сведоци? Ето, сад чусте хулу!


Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући


Исус раздера своју одећу и паде ничице пред ковчегом Господњим. Лежао је лицем према земљи до вечери. Он и поглавари Израиљеви посуше се прахом по глави.


И даћу двојицу својих сведока, па ће у оделу за жалост пророковати хиљаду двеста шездесет дана.


Кад је угледа, раздера одећу своју и повика: „Јао, кћери моја, како ме уцвели?! Како ме унесрећи?! Заветовао сам се Господу и не могу то порећи:”


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan