Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 4:11 - Библија: Савремени српски превод

11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

11 U to će se vreme reći ovom narodu i Jerusalimu: „Zažareni pustinjski vetar sa ogolelih visova duvaće na ćerku mog naroda, ali ne da razveje i očisti.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

11 U to æe se vrijeme kazati ovome narodu i Jerusalimu: vjetar vruæ s visokih mjesta u pustinji duva ka kæeri naroda mojega, ne da provije ni proèisti.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

11 У то ће се време рећи народу овом и Јерусалиму: „Врућ ветар с пустињских места дува на ћерку народа мог, али не да хлади и да прочисти!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 4:11
28 Iomraidhean Croise  

На опаке ће излити угљевље ужарено и сумпор горући, дати им да испију чашу ветра огњеног.


Зато рекох: »Одврати поглед од мене, пусти ме да горко плачем. Не труди се да ме утешиш због уништења мога народа.«


За казну га отера и изгна, однесе га силним ветром источним.


Вејаћеш их, и ветар ће их однети и вихор одувати. А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ, поносити се у Свецу Израеловом.


Сви смо постали као нечист човек, а сва наша праведна дела као запрљана крпа. Сви се сушимо као лист, а наши греси нас односе као ветар.


»Распршићу вас као стрњику коју разноси пустињски ветар.


»Овако им реци: »‚Нека ми очи роне сузе и дан и ноћ без престанка, јер Девица-Кћи мога народа тешку рану задоби, ударац жесток.


Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом, вихором који се обрушава на главе опаких.


Жесток ветар долази ми оданде. Сада изричем пресуду против њих.«


Чуј вапај мога народа из далеке земље: »Зар ГОСПОД није на Сиону? Зар његов Цар није више тамо?« »Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, идолима туђим, ништавним?«


Е да ми је глава извор воде, а моје очи врело суза, и дан и ноћ бих плакао над погинулима мога народа.


Стога овако каже ГОСПОД над војскама: »Ево, пречистићу их и проверити. Јер, шта друго могу због греха мога народа?


Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.


Потоци суза из очију ми теку због слома Кћери мога народа.


Својим рукама су самилосне жене кувале своју децу, њима се храниле у време слома Кћери мог народа.


Чак и шакалице пружају дојке да подоје своје младунце, а кћери мога народа окрутне постадоше као нојеви у пустињи.


Казна за злодело Кћери мога народа тежа је од казне за грехе Содоме, која је у трен ока разорена иако нико не диже руку на њу.


Па и ако се пресади, хоће ли напредовати? Зар неће сасвим свенути чим је дотакне источни ветар? Да, свенуће на месту где је израсла.‘«


Али, у јарости је ишчупаше и бацише на земљу. Источни ветар сасуши јој род и род јој се пооткида. Снажне јој гране свенуше и огањ их прогута.


Иако Ефрем буја међу браћом, доћи ће источни ветар, ветар од ГОСПОДА, дижући се из пустиње. Извор ће му пресахнути, врело пресушити. Све драгоцености из његове ризнице биће опљачкане.


Зато ће бити као јутарња магла, као рана роса која нестаје, као плева развејана с гумна, као дим који излази кроз прозор.


Ветар ће их стегнути својим крилима, а њихове жртве донеће им срамоту.«


Потом прохује као ветар и оду даље, зликовци којима је снага постала бог.«


»Ево, дижем Халдејце, народ безочан и хировит, који иде земљом уздуж и попреко да запоседне туђа пребивалишта.


У руци му је вејача и он ће очистити своје гумно и скупити своју пшеницу у амбар, а плеву ће спалити неугасивим огњем.«


У руци му је вејача којом ће очистити своје гумно и скупити пшеницу у свој амбар, а плеву спалити неугасивим огњем.«


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan