Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Marko 4:6 - Нови српски превод

6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 A kad obasja sunce, uvenu, i buduæi da nemaše korijena, usahnu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 А кад сунце изађе, би сасушено и, како немаше корена – усахну.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Marko 4:6
15 Iomraidhean Croise  

Не гледајте ме што сам тамнопута, јер ме је сунце опалило. Моја су браћа љута на мене. Поставили су ме да винограде чувам, а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.


а ти си уточиште сиротом, уточиште убогом у невољи његовој; ти си склониште од непогоде, заклон од жеге, јер ћуд је свирепих као непогода са стране;


Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“


Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се.


Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока.


Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род.


да се Христос вером настани у вашим срцима, те да у љубави будете укорењени и утемељени;


укорењени и назидани на њему и учвршћени у вери како сте поучени, обилно захваљујући.


и сваком врстом неправде која обмањује оне који пропадају, зато што нису прихватили љубав према истини да би били спасени.


Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.


Они су као љаге на вашим заједничким обедима; бестидно се госте са вама, а воде бригу само за себе. Они су као безводни облаци гоњени ветровима; као стабла у позну јесен, бесплодна, двапут усахла и из корена ишчупана.


Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега,


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan