Зашто, кад сам био дошао, никог није било? Кад сам био звао, одазвао се нико није? Зар је тако кратко скраћена рука моја, те не може избавити? Или: зар снаге у мени нема, те не могу ослободити? Гле, претњом својом исушујем море, претварам реке у пустињу. Распадају се рибе њихове кад воде нема, и умру од жеђи.
Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели.
и од Исуса Христа, верног сведока, Првог који је устао из мртвих, и Владара над царевима земаљским. Ономе који нас воли и који нас је својом крвљу опрао од наших греха,