Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 9:18 - Нови српски превод

18 Али нека пожуре, нека наричу над нама, па да нам очи сузама роне и да нам капци буду уплакани.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

18 Ali neka požure, neka nariču nad nama, pa da nam oči suzama rone i da nam kapci budu uplakani.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

18 Нека похитају и наричу над нама, да нам сузе навру на очи и вода потече из наших капака.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

18 I neka brže narièu za nama, da se rone suze od oèiju naših, i od vjeða naših da teèe voda.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

18 Глас тужан чује се са Сиона: ‘Ех, како пропадосмо! Осрамоћени смо веома! Морамо земљу да оставимо и напустимо станове своје!’”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 9:18
19 Iomraidhean Croise  

Потоци суза из мојих очију теку јер се Закона твога не држе људи.


Зато сам рекао: „Оставите ме, горко ћу плакати; немојте ме тешити над рушевином милог народа мојега.“


А ако не послушате, плакаћу на скривеном месту, због охолости ћу горко јецати и ронити сузе, јер је поробљено стадо Господње.


И ову ћу поруку још да им кажем: ’Роне сузе очи моје и ноћу и дању без престанка, јер је девица мог народа разорена великим разарањем. Јако је рањена.


Бог срамоте је прождро труд наших отаца још од наше младости, и њихова стада, њихова крда, њихове синове и њихове ћерке.


Лезимо у срамоту своју и нека нас покрије наш стид! Згрешили смо Господу, нашем Богу, ми и наши преци још од своје младости, све до данас, и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“


Јављају о разарању за разарањем, јер су сву земљу опустошили. Напречац су опустошили моје шаторе и за час моје завесе.


Ћерко мог народа, опаши кострет и ваљај се у пепелу. Жали као за јединцем, горко плачи јер ће ненадано доћи на нас затирач.


Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’


О, кад би ми глава била вода, а моје око врело суза, па да оплакујем и дању и ноћу изгинуле од ћерки мога народа!


Над брдима ћу да вапим, нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима јер су опустошени. Нико туда не пролази, и не чује се рика стоке. Од птица па до животиња, све је побегло и нестало.


Чујте, жене, реч Господњу. Нека ваше ухо прими реч његових уста. Научите своје ћерке да наричу и свака жена своју сусетку да лелече.


Грозним плачем сву ноћ плаче, низ образе сузе рони. Никог нема да је теши сада, а некада сви јој пријатељи беху. Савезници сви је издадоше, постали су њени непријатељи.


Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.


О, Јерусалиме, о, мили граде, коме си сличан, налик си на кога? Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска? Да ли је овако пострадао ико? Несрећа је твоја безгранична, као море. Да те исцели неко?


И зидови твоји нека вапе, јецај, ћерко сионска, призивај Господа! Нека теку сузе твоје као потоци и дању и ноћу. Не дај себи одмора, наричи! Не дај мира зеницама, плачи!


Потоци суза из мојих очију теку због разарања мога народа.


Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ: „Јадиковка је по свим трговима и улицама свим: ’Јао! Јао!’ И зваће ратара да жали, да жале они који знају нарицаљку.


Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим,


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan