Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 42:1 - Нови српски превод

1 Тада су сви војни заповедници, Каријин син Јоанан, Осајин син Језанија и сав народ од најмањих до највећих дошли

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

1 Tada su svi vojni zapovednici, Karijin sin Joanan, Osajin sin Jezanija i sav narod od najmanjih do najvećih došli

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

1 Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

1 Potom doðoše sve vojvode i Joanan sin Karijin i Jezanija sin Osajin, i sav narod, malo i veliko,

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

1 Потом дођоше све војводе, Каријин син Јоанан, Осајин син Језанија и сав народ, мало и велико.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 42:1
25 Iomraidhean Croise  

Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија.


Господар је рекао: „Зато што овај народ приступа устима, и част ми одаје уснама, а срце му је од мене далеко, и њихова је побожност научена заповест људска;


„Слушај ово, доме Јаковљев, који се називате именом Израиљевим и који сте изашли из вода Јудиних, који се заклињете именом Господњим, спомињете Бога Израиљева не у истини и не у праведности.


Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“


Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу.


Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија.


Али Каријин син Јоанан и сви војни заповедници који су били са њим су чули за све зло које је урадио Нетанијин син Исмаило.


Јоанан, Каријин син, и сви војни заповедници који су били са њим су повели сав остатак народа из Миспе, који су повратили од Нетанијиног сина Исмаила – након што је убио Ахикамовог сина Годолију – људе, ратнике, жене, децу и дворане. Повели су их из Гаваона.


јер су се плашили Халдејаца. Наиме, Нетанијин син Исмаило је убио Годолију, Ахикамовог сина, кога је над земљом поставио цар Вавилона.


Не обмањујте себе. Послали сте ме Господу, вашем Богу и рекли: ’Помоли се за нас Господу, нашем Богу. Урадићемо све онако како нам кажеш да ти је објавио Господ, наш Бог.’


На то је он окупио Каријиног сина Јоанана, све војне заповеднике који су били са њим и сав народ од најмањих до највећих.


Осајин син Азарија, Каријин син Јоанан и сви бахати људи узвратише Јеремији: „Лажеш! Није те послао Господ, наш Бог, да кажеш: ’Не смете да идете у Египат и живите тамо.’


Одвешћу сав Јудин остатак, оне што су се окренули ка Египту, да тамо живе. Али скончаће свако у Египту од мача и глади, скончаће од најмањег до највећег од мача и глади. Умреће и биће клетва и ужас, проклетство и ругло.


Баш сви, од малог па до великог међу њима грабе непоштени добитак. Од пророка па до свештеника, баш сви варају.


Зато ћу њихове жене да дам другима, а њихова поља новим газдама. Јер баш сви, од најмањег до највећег, грабе непоштени добитак. Од пророка, па до свештеника, баш сви варају.


Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног.


Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком.


Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.


’Овај народ ме поштује уснама, али му је срце далеко од мене.


те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan