Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 4:31 - Нови српски превод

31 Чујем: звучи као жена у боловима, као врисак првороткиње глас је ћерке сионске. Она сопће и шири руке: „Тешко мени јер сам изнурена, и мој је живот у рукама убица!“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

31 Čujem: zvuči kao žena u bolovima, kao vrisak prvorotkinje glas je ćerke sionske. Ona sopće i širi ruke: „Teško meni jer sam iznurena, i moj je život u rukama ubica!“

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

31 Jer èujem glas kao porodiljin, cviljenje kao žene koja se prvi put poraða, glas kæeri Sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreæi: teško meni! jer mi nestaje duše od ubilaca.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

31 Чујем глас порођајни, јаук, као у жене која се први пут порађа, глас кћери сионске која преклиње и руке пружа: „Тешко мени, душу ми убијају!”

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 4:31
35 Iomraidhean Croise  

Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“


Души ми се живот огадио! Над собом ћу жалопојком зажалити, јадаћу се у чемеру душе своје.


Јао мени! Ја сам дошљак код Месеха, у кедарским шаторима живим.


Кад за молитву ширите руке своје, ја од вас одвраћам очи своје; и кад продужујете молитву, ја вас не слушам. Ваше су руке огрезле у крви.


па су се устрашили, жигање и болови их спопадају, грче се као породиља; један зазире од другога, лица су им лица од пламена.


Зато бедра моја пробадају пробади; болови ме спопадају као породиљу; смућен сам над оним што чујем, ужаснут сам пред оним што видим.


Као трудница пред порођајем, грчи се, вришти у боловима, такви смо ми пред лицем твојим, Господе,


„Од давнина сам ћутао, глув се правио, уздржавао, сад вичем као породиља, дахћем и издишем уједно.


На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“


Јао мени због мог лома! Тешка је моја рана. А ја сам рекао: „Ово је само болест, издржаћу је ја.“


Шта ћеш рећи кад над тобом за главара постави оне које си ти сам обучавао, савезнике твоје? Неће ли те спопасти трудови као породиљу?


Ако одем у поље – тамо мачем поклани! Ако одем у град – тамо од глади болесни! И пророк и свештеник тумарају земљом и ништа не схватају.’“


Зашто моме болу нема краја? Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена? А ти си ми стварно као поток непостојан, вода што пресуши.


Нека им деца гладују! У биткама на мач нек налете. Нек им жене ојалове, удовице буду. Мужеве њихове нека смрт покоси, а младиће нек им мач сатре у боју.


Ти што седиш на ’Ливану’, угнежден у кедровину: како ћеш стењати кад те спопадну трудови и бол као породиљу!


Распитајте се и размотрите: Да ли мушкарац рађа? Па како онда видим да се свако мушко држи за бедра, као породиља, да су свима лица изобличена од бледила!


„Овако каже Господ, Бог Израиља, теби, Варуше:


Кериот је освојен, утврђења опкољена, а срце ће моавских ратника онога дана бити као срце породиље.


Гле, као орао се диже и обрушава се, крила своја шири над Восором! А срце ће едомских ратника онога дана бити као срце породиље.


Клонуло је срце у Дамаску. Окренуо се да бежи. Ужас га је обузео, немир и болови су га спопали као породиљу.


Чуо је о њима глас цар Вавилона и руке су му клонуле, обузели су га зебња и бол као породиљу.


Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!


Сион руке своје пружа, али помоћ нико му не пружа. Господ поста противник народу Јаковљеву, са свих страна наваљују тлачитељи; с Јерусалимом поступају као да је гадост међу њима.


На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.


По улици леже у прашини, мртва леже деца са старцима; девојке моје и младићи леже мачем побијени. Ти их поби у дан гнева свога, ти их покла без милости.


Спопашће га болови ко да се порађа. Али он је дете што мудрости нема, јер он не би да се роди, да изађе из утробе кад је томе време.


Савиј се и напни, о, ћерко сионска, као породиља, јер ћеш сада изаћи из града и живећеш на пољу. Отићи ћеш у Вавилон и тамо ће те избавити, тамо ће те откупити Господ из руку твојих непријатеља.


Зашто сада тако јако вичеш? Зар у теби нема цара? Јесу ли ти пропали саветници па те је обузео бол као породиљу?


Јадан ли сам! Ја сам као они који беру летње воће и пабирче грожђе, а нема гроздова за јело, и нема раних смокава за којима ми душа жуди.


„Реците ћерки сионској: ’Ево, Цар твој к теби долази! Он је кротак и јаше на магарцу и на магарету, младунцу магарице.’“


Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам!


Кад људи буду говорили: „Мир и сигурност“, тада ће их изненада задесити пропаст, као трудови трудницу, и неће моћи да побегну.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan