Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 4:19 - Нови српски превод

19 Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

19 Moja utroba! Moja utroba! Previjam se jer mi srce uzdiše. A moje srce neće da ćuti jer je zvuk trube koji si čula, dušo moja, bojni poklič.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

19 Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

19 Jaoh utroba, jaoh utroba! boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu muèati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 4:19
48 Iomraidhean Croise  

На већања њихова ја не силазио, нити у савез са њима улазио. Јер у срџби људе су побили, из обести волове сакатили.


Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“ Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“


Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.


Благосиљај, душо моја, Господа и име му свето све што је у мени!


Ти се опет смири, душо моја, јер ти Господ обилно узврати!


Потоци суза из мојих очију теку јер се Закона твога не држе људи.


Спопада ме пламен срдње због злобника, оних што твој Закон напуштају.


Славите Господа! Душо моја, прослављај Господа!


Кажем Господу: „Ти си мој Господ, без тебе ми нема добра.“


Зато јеца срце моје због Моаваца, бегунци њихови беже до Соара, Еглат-Селисије, плачући се пењу на Луит; путем оронајимским разлеже се јаук над рушевинама.


Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили, и потресен сам за Кир-Ересом.


Зато бедра моја пробадају пробади; болови ме спопадају као породиљу; смућен сам над оним што чујем, ужаснут сам пред оним што видим.


Збуњено је срце моје, гроза ме снађе. Сутон мог уживања претвори се у језивост.


Зато сам рекао: „Оставите ме, горко ћу плакати; немојте ме тешити над рушевином милог народа мојега.“


А ако не послушате, плакаћу на скривеном месту, због охолости ћу горко јецати и ронити сузе, јер је поробљено стадо Господње.


А рекао сам: „Не спомињем га више! Више не говорим у његово име!“ Али у срцу ми је било као ватра, као пламен стешњен у костима. Изнурило ме је и више нисам могао да се суздржавам.


Због пророка је у мени сломљено срце. Устрепташе све кости моје, постао сам као пијаница, као човек ког је стукло вино. А све због Господа и све због његових светих речи.


Докле ћу да гледам заставу и да слушам звук трубе?


Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците: ’Затрубите у трубу по земљи!’ Испуните је повицима и реците: ’Окупимо се! Хајдемо у утврђене градове!’


и кажете: не, ми идемо у Египат да више не гледамо рат, да не слушамо звук трубе, да не будемо гладни хлеба. Тамо ћемо да живимо.


Зато, ево, долазе дани – говори Господ – узвикнућу Рави синова Амонових бојни поклич. Постаће пуста рушевина, насеља ће јој ватром спалити, а Израиљ ће да заузме оно што су њему заузели – овако каже Господ.


Бојни поклич и разарање велико су по земљи!


Чули смо о њима глас и руке су нам клонуле, обузели су нас зебња и бол као породиљу.


О, кад бих се насмејао! Ал’ тужан сам и срце ме боли.


Разорило ме је разарање ћерке мога народа. У црнини сам јер ме је грозота обузела!


О, кад би ми глава била вода, а моје око врело суза, па да оплакујем и дању и ноћу изгинуле од ћерки мога народа!


Над брдима ћу да вапим, нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима јер су опустошени. Нико туда не пролази, и не чује се рика стоке. Од птица па до животиња, све је побегло и нестало.


Зато из мојих очију као поток лију сузе. Утешити не може ме нико; охрабрити не може ме нико. Синови су моји побеђени, непријатељ ништа народу не остави.


На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.


Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.


На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“ Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље!


А у мени, Данилу, узнемирио се дух, и страва ме је обузела због виђења која су ми пролазила главом.


Овим се порука завршава: ја, Данило, веома сам се узнемирио у својим мислима, лице ми је пребледело, али сам ствар сачувао у свом срцу.“


Ја, Данило, био сам исцрпљен и данима сам боловао. Затим сам устао и обављао царску службу. Виђење ме је узнемирило, али нико га није разумео.


Огласи ли се труба у граду, а да народ не задрхти? Зар постоји несрећа у граду, а да није од Господа?


И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио, од тог звука ми задрхташе усне, трулеж ми се увуче у кости, а колена ми заклецаше. Смирићу се све до дана невоље што долази на народ који нас напада.


Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.


Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу.


Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој?


О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама.


Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон. Ступај смело, душо моја!


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan