Јеремија 4:11 - Нови српски превод

¹¹ У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти.

Novi srpski prevod

¹¹ U to će se vreme reći ovom narodu i Jerusalimu: „Zažareni pustinjski vetar sa ogolelih visova duvaće na ćerku mog naroda, ali ne da razveje i očisti.

Библија: Савремени српски превод

¹¹ У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.

Sveta Biblija

¹¹ U to æe se vrijeme kazati ovome narodu i Jerusalimu: vjetar vruæ s visokih mjesta u pustinji duva ka kæeri naroda mojega, ne da provije ni proèisti.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹¹ У то ће се време рећи народу овом и Јерусалиму: „Врућ ветар с пустињских места дува на ћерку народа мог, али не да хлади и да прочисти!

Јеремија 4:11 Iomraidhean Croise

Psalmi 11:6

На опаког он ће сручити ужарено угљевље и сумпор; пламенови огњеног вихора, то је део њихов, то им је у чаши.

Исаија 22:4

Зато сам рекао: „Оставите ме, горко ћу плакати; немојте ме тешити над рушевином милог народа мојега.“

Исаија 27:8

Истерао си га, изгнао си га – ти си њега карао. Он ће га одувати дахом својим олујним у дан ветра источнога.

Исаија 41:16

Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети, вихор ће их распршити. А ти ћеш кликтати Господу, славићеш Светитеља Израиљевог.

Исаија 64:6

И постали смо сви ми као нешто нечисто, и као огртач са женским одливом све су праведности наше, и сви смо ми као лишће кад опадне, и кривице наше као ветар нас однесу.

Јеремија 13:24

Зато ћу их расејати, као слама одлетеће са пустињским ветром.

Јеремија 14:17

И ову ћу поруку још да им кажем: ’Роне сузе очи моје и ноћу и дању без престанка, јер је девица мог народа разорена великим разарањем. Јако је рањена.

Јеремија 23:19

Ево вихора Господњег што гневом плану! Ковитла вихор над главом зликоваца, баш ковитла.

Јеремија 4:12

Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“

Јеремија 8:19

Гле, вапај ћерке мога народа из земље далеке: „Зар Господ није на Сиону? Њен цар није ту?“ „Али зашто ме гневе њиховим идолима, тим туђинским ништавилима?“

Јеремија 9:1

О, кад би ми глава била вода, а моје око врело суза, па да оплакујем и дању и ноћу изгинуле од ћерки мога народа!

Јеремија 9:7

Зато овако каже Господ над војскама: „Ево, претопићу их и опробаћу их. Јер, како да поступим са ћерком свог народа?

Тужбалице 2:11

Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.

Тужбалице 3:48

Потоци суза из мојих очију теку због разарања мога народа.

Тужбалице 4:10

Жене тако нежне беху, па кувају децу своју да нахране себе њима – о, ужасно је народа мога страдање!

Тужбалице 4:3

И вучица хоће да доји, да вучиће своје негује, а жене у народу моме окрутне су као ној у пустињи:

Тужбалице 4:6

Примио је казну народ мој тежу него становници содомски, јер њих разори за трен ока и притом на њих не подиже људе.

Језекиљ 17:10

Но, иако је засађена, хоће ли напредовати? Неће ли се потпуно осушити кад га захвати ветар источњак? Да, осушиће се на браздама где је посађен.’“

Језекиљ 19:12

Ишчупаше је гневно, и бацише на земљу. Осуши је ветар источни, род јој би покидан, осушен, а моћне гране огањ је прождро.

Осија 13:15

Све и да процвета међу браћом својом, источни ће ветар доћи, из пустиње ветар Господњи се диже да пресуши његове изворе, да пресахне његова врела и да отме благо, све драгоцености.

Осија 13:3

Биће зато ко јутарњи облак и као роса рана што нестаје, као плева с гумна олујом ношена и дим из оџака.

Осија 4:19

Ветар их је својим крилима сапео; биће посрамљени због жртава својих.

Авакум 1:11

Као ветар тада завиори и мине, али крив је тај коме је божанство његова снага.“

Авакум 1:6

Јер, ево подижем Халдејце, суров и нагао народ да широм земље осваја туђа насеља.

Mateju 3:12

У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“

Luka 3:17

У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“