Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јеремија 3:17 - Нови српски превод

17 У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

17 U to vreme narod će Jerusalim zvati prestolom Gospodnjim. I u njemu, u Jerusalimu, će se svi narodi okupiti ka imenu Gospodnjem i neće više hodati po samovolji svog zlog srca.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

17 У то време ће Јерусалим звати ‚Престо ГОСПОДЊИ‘ и сви народи ће се окупити у њему због Имена ГОСПОДЊЕГ. Неће више ићи за својим тврдокорним и злим срцем.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

17 U to æe se vrijeme Jerusalim zvati prijesto Gospodnji, i svi æe se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjemu u Jerusalimu, i neæe više iæi po misli srca svojega zloga.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

17 У то ће се време Јерусалим називати ‘престо Господњи’. Сви ће се варвари у њему сабрати у име Господње. Неће више ићи за отврдлим и злим срцем својим.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јеремија 3:17
44 Iomraidhean Croise  

Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.


Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена,


Сред живота снагу ми је одузео и дане ми прекратио!


Да не буду ко њихови стари, нараштај бунтовни, непослушно поколење несталнога срца и духа коју није веран Богу.


Славне се ствари говоре о теби, о, граде Божији! Села


Да, на стази твојих пресуда, Господе, ми те очекујемо, и за именом твојим и за споменом твојим жуди душа.


А туђинске синове који су прионули уз Господа да му се клањају и да љубе име Господње и да му буду слуге, сви који пазе на суботу да је не оскрнаве и који се држе савеза са мном;


И видеће са запада име Господње, и са истока сунчевога славу његову, јер ће доћи као бујица, Дух Господњи њу ће подстицати.


Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм.


Говори Господ: „Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања?


А ја знам дела њихова и намере њихове. Долази време да се саберу сви пуци и сви језици, па ће доћи и славу моју гледати.


И они ће довести сву браћу вашу из свих туђинских народа, принос за Господа: на коњима и на колима и у носиљкама и на мазгама и на једногрбим камилама на свету гору моју, Јерусалим – говори Господ – као што синови Израиљеви приносе принос у чистој посуди у Дому Господњем.


Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“


А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу.


И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа.


Не презри нас због свог имена! Не понизи престо своје славе. Сети се свог савеза са нама и немој га раскинути.


А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме.


О, Господе, снаго моја и тврђаво моја! Уточиште моје у дану невоље. К теби ће доћи народи са крајева света па ће рећи: „Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила, и у њима баш никакве користи није било!


Престо славе од давнина узвишен, место је нашег Светилишта.


А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“


И помислио сам: „Како да те поставим међу синове? Како да ти дам земљу чежње, преславно наследство народа?“ Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“ и од мене отићи нећеш.


Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’


И у том имену ће ми бити радост, слава и част пред народима земаљским који ће чути за све добро које ћу да им урадим. Уплашиће се и уздрхтаће због свег добра и свег благостања које чиним за њега.’“


Заклињаћеш се: ’Тако ми живог Господа!’ у истини, у правди и у праведности. И благословиће се њиме народи и њиме ће се хвалити.“


Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују.


Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“


Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем.


Рекао ми је: „Сине човечији, ово је место мог престола, и место где ћу заувек положити стопе својих ногу усред народа израиљског. Дом Израиљев и њихови цареви неће више каљати моје свето име својим блудним делима и мртвим телима својих царева када умру.


Свуда унаоколо: осамнаест хиљада лаката. Град ће се од тог дана звати: Господ је овде.“


Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби.


Довешћу их да пребивају усред Јерусалима, па ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог у истини и у праведности.’


Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство.


Јер, иако су упознали Бога, нису му као Богу исказали част и захвалност, него им умовање постаде безумно, те им тама обузе њихово неразумно срце.


Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.


Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка.


Што је скривено, то припада Господу, Богу нашем, а што је откривено, то припада нама и нашој деци заувек, да вршимо све речи овога Закона.


Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan