Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Исус Навин 7:6 - Нови српски превод

6 А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 A Isus razdra svoju odeću i pade ničice na zemlju pred Kovčegom Gospodnjim, on i starešine izrailjske, a glave posuše prašinom.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 A Isus razdrije haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovèegom Gospodnjim, i leža do veèera, on i starješine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 Исус раздера своју одећу и паде ничице пред ковчегом Господњим. Лежао је лицем према земљи до вечери. Он и поглавари Израиљеви посуше се прахом по глави.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Исус Навин 7:6
30 Iomraidhean Croise  

Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у јами. Тада је раздро своју одећу.


Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина.


Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим.


Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.


А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.


Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи.


Тада је Тамара посула главу пепелом, и раздерала дугу хаљину коју је носила; ставила је руку на главу и отишла кукајући путем наглас.


Тада је цар раздерао своју одећу и легао на земљу, и све његове слуге су стајале раздеране одеће.


Кад је цар чуо речи из књиге Закона, раздрао је своју одећу.


И чим је цар чуо речи Закона, раздерао је своју одећу.


И док се Јездра молио и док је плачући признавао грехе падајући ничице пред Домом Божијим, око њега се окупило велико мноштво Израиљаца – мушкараца, жена и деце. Народ је горко плакао.


Двадесет четвртог дана истог месеца, израиљски народ се окупио на пост у кострети, посути прашином.


Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем.


У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу.


Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио.


Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис.


Зато се сам себе гадим! У прашини и пепелу ја се кајем!“


Старешине ћерке сионске по земљи су поседали и ћуте, главе своје прашином посипају, обавили кострет око тела. Све до земље спустиле су главе јерусалимске девојке младе.


Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу


Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“


„Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.


Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући:


Исус завапи: „Јао, Господе, Боже! Зашто си превео овај народ преко Јордана? Да нас предаш у руке Аморејаца да нас униште? Камо среће да смо остали с друге стране Јордана!


Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео.


Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“


Наиме, Израиљци су отишли горе и плакали пред Господом све до вечери. Питали су Господа: „Хоћу ли опет ступити у бој с мојим братом Венијамином?“ Господ одговори: „Крените на њега!“


Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом.


Народ је дошао у Ветиљ. Тамо су седели пред Богом до вечери, наричући и горко плачући.


Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan