Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Данило 10:16 - Нови српски превод

16 Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

16 Tada mi je taj što je izgledao kao čovek dotaknuo usne, a ja sam otvorio usta i progovorio, rekavši onome koji je stajao preda mnom: „Gospodaru moj, zbog viđenja su me spopali bolovi i snaga me je ostavila.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

16 »Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим. »Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

16 I gle, kao èovjek dotaèe se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onomu koji stajaše prema meni: gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

16 И, гле, онај сличан сину човечјем дотаче се усана мојих. Тада проговорих ономе који је испред мене стајао: „Господару мој, од ових сам виђења ослабио и нема снаге у мени.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Данило 10:16
29 Iomraidhean Croise  

Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“


Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“


Јер, где је много мудрости, много је и стрепње, и муку гомила ко гомила знање.


Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“


Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја.


Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем.


Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.


А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.


Ја сам то чуо, али нисам разумео. Питао сам: „Господару мој, како ће се то завршити?“


На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“ Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље!


А у мени, Данилу, узнемирио се дух, и страва ме је обузела због виђења која су ми пролазила главом.


Овим се порука завршава: ја, Данило, веома сам се узнемирио у својим мислима, лице ми је пребледело, али сам ствар сачувао у свом срцу.“


Док сам ја, Данило, гледао виђење и трудио се да га схватим, испред мене стаде неко ко је изгледом био као човек.


Он је дошао до места где сам стајао, али кад је дошао, ја сам се препао и пао на лице. Он ми рече: „Разуми, сине човечији, да је ово виђење за последње време.“


Док ми је говорио, свладао ме је дубок сан, док сам био с лицем на земљи. Но, он ме је дотакао, усправио ме где сам стајао


Ја, Данило, био сам исцрпљен и данима сам боловао. Затим сам устао и обављао царску службу. Виђење ме је узнемирило, али нико га није разумео.


док сам тако говорио у молитви, Гаврило, онај човек кога сам видео у претходном виђењу, долети к мени у хитром лету, дотакне ме за време вечерњег приноса


Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога.


Јер ја ћу вам дати речи и мудрост којој ваши противници неће моћи да се супротставе нити да противрече.


Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“


Овај му одговори: „Не, ја сам капетан војске Господње и сада сам дошао.“ Исус паде ничице пред њим, поклони му се и рече: „Шта мој господар заповеда своме слузи?“


и усред свећњака некога „као син човечији.“ Био је обучен у дугу одежду и опасан златним појасем око прсију.


Маноје се тада овако помолио Господу: „Молим те, Господе! Нека човек Божији кога си послао поново дође к нама, и научи нас шта да чинимо са дечаком кад се роди.“


Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“


Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan