Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




2. Самуило 14:14 - Нови српски превод

14 Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

14 Jer, mi moramo umreti; mi smo kao voda kad se prospe na zemlju, te se ne može skupiti. No, Bog ne uzima život, već je iznašao načine da izgnani ne ostane u izgnanstvu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

14 Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

14 Jer æemo doista pomrijeti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo života, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

14 Сви ћемо сигурно помрети. Ми смо као вода која, кад се проспе на земљу, не може више да се скупи. Бог не узима живот него мисли да прогнаник не буде одбачен од њега.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




2. Самуило 14:14
31 Iomraidhean Croise  

Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“


Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи.


Због овога ћу понизити Давидово потомство, али не заувек.’“


Ал’ кад човек умре, да ли више живи? Кроз све дане свог кулучења, ја чекаћу да ми стигне смена.


Јер ја знам да ме у смрт одводиш, у кућу састанка свих који су живи.


свако би тело нестало, човечанство цело у прах би се вратило.


Он пристрасан није према главарима и не повлађује богатом пред сиротим, јер његових руку сви су они дело.


Попут воде живот ми истиче, све су ми се кости разглавиле, срце ми је ко восак постало, и топи се у мојим грудима.


Снага ми се као цреп сасуши, језик ми је уз непце прионуо; у смртни си ме прах ставио.


Нек испаре попут вода што отичу својим путем; стреле своје нек одапну као да су поломљене.


Је ли му љубав довека ишчезла? Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?


Крв њихову излили су око Јерусалима као да је вода, и нико их сахранио није.


У нашем је веку седамдесет лета, осамдесет лета ако смо у снази; њихово најбоље – тегоба и мука – брзо прођу и ми одлетимо.


Ти смртника враћаш у прашину и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“


Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи.


Живи знају да ће умрети, а умрли не знају ништа; награде за њих више нема јер је ишчезнуо спомен на њих.


Господ ипак има милосрђа, за вечност нас неће одбацити;


Зар ја уживам да опаки умре – говори Господ Бог – а не да се одврати од својих путева и да живи?


Али ако признају своје кривице, и кривице својих предака – њиховог неверства којим су згрешили против мене,


Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.


Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.


Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.


Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима.


Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран,


Бог, наиме, није пристран.


Јер, Господ, Бог ваш, је Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, моћни и страшни, који није пристрасан, ни подмитљив.


Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд.


Па ако зовете Оцем Бога који је непристрасан, и који суди свакога по његовим делима, проводите време свог живота у туђини у страху пред њим.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan