Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




1. Самуило 7:6 - Нови српски превод

6 Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

6 Oni se okupiše u Mispi. Tamo su izvlačili vodu i izlivali je pred Gospodom. Tog su dana postili i ispovedali: „Zgrešili smo Gospodu.“ A Samuilo je bio sudija Izrailjcima u Mispi.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

6 Када су се окупили у Мицпи, захватали су воду и изливали је пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили и говорили: »Згрешили смо против ГОСПОДА.« Самуило је у Мицпи пресуђивао у споровима међу Израелцима.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

6 I skupiše se u Mispu, i crpuæi vodu proljevaše pred Gospodom, i postiše onaj dan, i ondje rekoše: sagriješismo Gospodu. I Samuilo suðaše sinovima Izrailjevijem u Mispi.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 Тако се окупише у Миспи. Вадили су воду и проливали пред Господом. Постили су тог дана и признали: „Сагрешисмо Господу.” У Миспи је Самуило судио синовима Израиљевим.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




1. Самуило 7:6
47 Iomraidhean Croise  

али и Миспа, јер је Лаван рекао: „Нека Господ мотри на мене и на тебе кад не будемо видели један другога.


Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.


ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’,


Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом


Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост.


И ти си их предао у руке њихових злотвора и они су им задавали невоље. Зато су у време своје невоље завапили теби, а ти си их чуо са небеса и по свом многоструком милосрђу си им дао избавитеље који су их избављали из руку њихових злотвора.


А моји пријатељи – моји посредници вајни! Око моје Богу плаче.


Моме јелу претходи јечање моје и мој се вапај ко вода излива.


А он погледаће људе и казаће: ’Грешио сам, правду извртао, али ми није враћено по мери!


Имаш ли ти руку ко што је Божија? Глас твој да ли као његов грми?


Зато се сам себе гадим! У прашини и пепелу ја се кајем!“


Згрешили смо као преци наши; учинили смо неправду, скривили смо!


Потоци суза из мојих очију теку јер се Закона твога не држе људи.


Сузе су ми храна и дању и ноћу, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“


Од јецања сасвим сам клонуо; сву ноћ лежај ја плачем натапам, и свој кревет сузама обливам.


У њега се уздај увек, народе; пред њим срце своје изливајте, Бог је наше уточиште. Села


И кад сам ти се вратио, покајао сам се; и кад сам поучен био, тукао сам се у бедра. Срамота ме је и понижен сам јер носим ругло своје младости.’


А пете године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, деветог су месеца објавили пост пред Господом за сав народ у Јерусалиму и за све који су из Јудиних градова дошли у Јерусалим.


О, кад би ми глава била вода, а моје око врело суза, па да оплакујем и дању и ноћу изгинуле од ћерки мога народа!


Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.


Сузе моје теку без престанка, из очију лију и стати неће,


Са главе је наше круна пала. Згрешили смо, сада тешко нама.


Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечији? Саопшти им гадости њихових предака.


Чујте ово, свештеници и пази, доме Израиљев! И ти, дворе царев, послушај, јер ти је одређен суд, јер сте били замка за Миспу и мрежа разапета преко Тавора.


„Зато сада – говори Господ – вратите ми се свим срцем својим, у посту, жаљењу и вапају.“


Нека ово буде за вас трајна уредба: седмога месеца, десетог дана, постите и не радите никаквог посла, како домаћи, тако и странац који борави међу вама.


Али ако признају своје кривице, и кривице својих предака – њиховог неверства којим су згрешили против мене,


Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу и теби;


Миспа, Кефира и Моса;


Тада су Израиљци завапили Господу говорећи: „Згрешили смо против тебе, јер смо напустили нашег Бога и служили Валима.“


Израиљци рекоше Господу: „Згрешили смо! Чини с нама што ти драго, само нас избави данас.“


Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач.


Наиме, Израиљци су отишли горе и плакали пред Господом све до вечери. Питали су Господа: „Хоћу ли опет ступити у бој с мојим братом Венијамином?“ Господ одговори: „Крените на њега!“


Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом.


Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског.


Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом.


Самуило сазва народ у Миспу ка Господу,


Тада су завапили Господу, рекавши: ’Згрешили смо, јер смо напустили Господа, и служили Валима и Аштартама. Избави нас сада из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.’


Самуило је био судија Израиљу целог свог живота.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan