Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




1. Mojsijeva 23:2 - Нови српски превод

2 Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Аврахам је жалио за Саром и нарицао за њом.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

2 Umrla je u Kirijat-Arvi, to jest u Hevronu u hananskoj zemlji. Avraham je žalio za Sarom i naricao za njom.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

2 Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

2 I umrije Sara u Kirijat-Arvi, a to je Hevron, u zemlji Hananskoj. I doðe Avram da ožali Saru i oplaèe.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

2 Саара умре у Киријат Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. Авраам дође да ожали Саару и оплаче.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




1. Mojsijeva 23:2
36 Iomraidhean Croise  

Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.


Сара је живела стотину двадесет седам година.


Након тога је Аврахам сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској.


Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.


Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“


Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци.


Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине. Јосиф је стигао у Сихем.


Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га.


Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем.


Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.


Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном.


Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.


Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.


У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.


Дакле, Ароновим синовима су дали градове-уточишта: Хеврон, Ливну са њеним пашњацима, Јатир, и Естемоју и њене пашњаке;


Јеремија је испевао тужбалицу за Јосијом па сви певачи и певачице жале Јосију до данас својим тужбалицама. Ставили су их у уредбу за Израиљ и записали у Плачу.


Тако су се неки Јевреји настанили по селима са њиховим пољима. И то у околним селима Киријат-Арве, околним селима Девона и селима Јекавсеила.


Не оплакујте мртвог и не жалите за њим! Него горко јецајте за оним што одлази, да се више не врати и не види свој родни крај.


Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије: „Неће за њим зажалити: ’Јао, брате мој! Јао, сестро!’ Неће за њим зажалити: ’Јао, господару! Јао његово величанство!’


Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.)


Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.


А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.


Исусу навреше сузе.


Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали.


Израиљци су тридесет дана оплакивали Мојсија на моавским пољанама. Тако су се завршили дани оплакивања и жаљења за Мојсијем.


Освојио га је, а онда је његовог цара и његове градове ударио оштрицом мача. Његово становништво је изручио клетом уништењу. Како је поступио са Хевроном, тако је поступио са Давиром и његовим царем. Исто тако је поступио и са Ливном и њеним царем.


А Халеву, сину Јефонијину, Исус је дао део међу синовима Јудиним, према наредби коју му је дао Господ: Киријат-Арву (Арва је био праотац Енаковаца), то јест, Хеврон.


Хумата, Киријат-Арва, то јест Хеврон, и Сиор: девет градова са својим селима.


Зато су одредили Кедес у Галилеји, у Нефталимовој гори, Сихем у Јефремовој гори и Киријат-Арву, то јест Хеврон, у Јудиној гори.


Дали су им: Киријат-Арву, то јест, Хеврон, у Јудиној гори са околним пашњацима (Арва је био праотац Енаковаца).


Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја.


Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“


Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран.


Самуило је умро и сав га је Израиљ оплакао. Сахранили су га у Рами, у његовом граду. А Саул је био истребио из земље све призиваче духова и видовњаке.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan