1. Mojsijeva 2:7 - Нови српски превод

⁷ Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.

Novi srpski prevod

⁷ Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće.

Библија: Савремени српски превод

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће.

Sveta Biblija

⁷ A stvori Gospod Bog èovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta èovjek duša živa.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

⁷ Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива.

1. Mojsijeva 2:7 Iomraidhean Croise

1. Mojsijeva 1:27

Тако створи Бог човека по свом лику, по Божијем лику га створи, створи их – мушко и женско.

1. Mojsijeva 2:6

Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле.

1. Mojsijeva 3:19

Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет. Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“

1. Mojsijeva 3:23

Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет.

1. Mojsijeva 7:22

Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је.

Књига о Јову 27:3

док у мени даха има и Божијег духа у мом носу;

Књига о Јову 33:4

Елем, Божији Дух ме је саздао, дах Свемоћнога живот ми је дао.

Књига о Јову 33:6

Знај, и ја сам пред Богом попут тебе; и ја сам од иловаче обликован.

Књига о Јову 4:19

а камоли онима што живе у набијачама, што им је темељ у прашини и које смрскају ко мољца.

Psalmi 100:3

Знајте: Господ је Бог, он нас је саздао и њему припадамо; ми смо његов народ и стадо његове испаше.

Psalmi 103:14

Јер он зна како смо грађени и сећа се да смо тек прашина.

Изреке 20:27

Светиљка Господња је човеков дах, испитује дубине нутрине.

Проповедник 12:7

Тада се прах земљи враћа, где је и био, а дух се враћа Богу који га је дао.

Проповедник 3:7

време цепања и време ушивања; време ћутања и време говора;

Исаија 2:22

Чувајте се, дакле, од човека! Он дах има у ноздрвама. Та, шта он вреди?

Исаија 64:8

Па ипак, Господе, ти си Отац наш; ми смо глина, а ти нас обликујеш, и сви смо ми руке твоје дело.

Тужбалице 4:20

Заробише наше животно уздање, Господњег помазаника, цара, а ми смо се уздали: цар ће нас од сваког освајача сачувати.

Језекиљ 37:5

Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете.

Језекиљ 37:6

Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“

Захарија 12:1

Пророштво речи Господње о Израиљу. Говори Господ који је разастро небеса и утемељио земљу, који је начинио дух у човековој нутрини:

4. Mojsijeva 16:22

Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“

4. Mojsijeva 27:16

„Нека Господ, Бог духова свих створења, постави једног човека над заједницом,

Jovanu 20:22

Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога.

Dela apostolska 17:25

нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго.

Римљанима 9:20

Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“

1 Korinæanima 15:45

Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот.

1 Korinæanima 15:47

Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба.

2 Korinæanima 4:7

Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас.

2 Korinæanima 5:1

Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком.

1 Timoteju 2:13

Јер је прво створен Адам, па онда Ева.

Jevrejima 12:9

Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели?