Jeremija 4:19 - Biblija Stari i Novi zavjet

¹⁹ Ah, tugo, tugo moja! Slamam se od bola. Jao, gorčine u mome srcu! Srce lupa; ne mogu ostati miran. Jer čuo sam zvuk trube; čuo sam bojni poklič.

Jeremija 4:19 Iomraidhean Croise

Postanak 49:6

Duša mi ne priđe savjetu tajnom nit' mi čast prista sa skupom tim. Jer ljude pogubiše u srdžbi svojoj, i bikove osakatiše u nemaru tome;

2. Kraljeva 4:19

Tad počne ječati: „Moja glava! Moja glava!” A ovaj zapovijedi svome sluzi: „Nosi ga majci!”

2. Kraljeva 8:11

I Elizej ukoči lice i tako ga je gledao, dok se ovaj nije postidio; tad Božiji čovjek zaplaka.

Psalmi 103:1

Blagoslovi Gospoda, o dušo moja i sve što je u meni, blagoslovi ime Njegovo!

Psalmi 116:7

Dušo, vrati se spokoju svome, jer Gospod ti dobro učini.

Psalmi 119:136

Potoci suza potekoše iz očiju mojih, jer ljudi krše Zakon Tvoj.

Psalmi 119:53

Bijes me hvata zbog grešnika koji Zakon Tvoj gaze.

Psalmi 146:1

Blagoslovite Gospoda! Blagoslovi Gospoda, dušo moja!

Psalmi 16:2

Rekoh Gospodu: „Ti si moj Bog, nijedno mi dobro preče od Tebe nije!”

Izaija 15:5

Moje srce nariče za Moabom, izbjeglice njegove bježe u Soar, u Eglat-Šelišiji. Uzlaze uz Luhit plačući, na putu za Horonajim dižu viku zbog propasti svoje.

Izaija 16:11

Srce moje jadikuje zbog Moaba, jauče kao citra. Sve u meni pati zbog Kir Heresa.

Izaija 21:3

Bedra su moja spopali bolovi hvata me grč, grč kao u žene na porođaju; shrvan sam i ne čujem, u nevolji sam i ne vidim.

Izaija 21:4

Srce mi podrhtava, jeza me obuzima; sumrak kojem sam se nadao bi preokrenut u stravu.

Izaija 22:4

Stoga govorim: „Skrenite pogled; pustite da lijem gorke suze, ne trudite se da me utješite zbog propasti kćeri moga naroda.”

Jeremija 13:17

Ako me nećete poslušati onda će mi duša potajno jecati zbog oholosti vaše; plakat ću neprestano i suze roniti, jer hvataju i odvode stado Gospodnje.

Jeremija 20:9

Tad sebi rekoh: „Neću spominjati, neću više govorit u ime Njegovo!” No, tada je gorjelo u srcu mome, kao da je oganj izgarao u kostima ovim, i nisam više mogao zadržati, doista, nisam se mogao obuzdati.

Jeremija 23:9

O prorocima: „Srce mi je slomljeno, kosti mi se tresu; ja sam poput pijanca, čovjeka kojega je uzelo vino, i sve zbog Gospoda, i Njegovih svetih riječi.

Jeremija 4:21

Dokad li ću gledati bajrak, i slušati zvuk trube?

Jeremija 4:5

„Obznani u Judeji, proglasi u Jerusalemu i viči: ‘Trubite širom zemlje!’ Uzvikujte i govorite: ‘Skupljajte se! Hajdemo se skloniti u gradove tvrde!’

Jeremija 42:14

vičući: ‘Nećemo! Poći ćemo u zemlju Egipat, tamo nećemo znati za rat i nećemo slušati zvuk roga; tamo nas neće snaći glad – i tu ćemo živjeti!’,

Jeremija 49:2

Gle, dolaze dani” – tako kaza Gospod – „kad ću dati da se protiv Rabe amonske podigne bojni poklič; ostat će ruševina, a okolna sela će spaliti.

Jeremija 50:22

„Bojna vika je u zemlji, propast ogromna!

Jeremija 6:24

Čuli smo glasine o njima, i onemoćale su ruke naše. Tuga nas je obuzela, grč kao u žene rodilje.

Jeremija 8:18

Ah, ti, tješitelju moj, srce je u meni onemoćalo.

Jeremija 8:21

Slomljen sam zbog propasti kćeri naroda moga; posve sam shrvan i užasnut.

Jeremija 9:1

„Ah, kad bi se glava u vodu preobrazila, a oči u izvor suzni, danju i noću bih oplakivao sve one pobijene iz naroda moga.

Jeremija 9:10

Plakat ću i jecati na gorama, tužaljku zapjevati pustari divljoj jer je posve spaljena, i niko više tuda ne prolazi. Više se ne čuje blejanje stada, razbježala se stoka i ptice.

Tužaljke 1:16

Zato i plačem, i oči moje u suzama ističu, jer tješitelj mi je dalek, onaj što dušu moju uspraviti može; djeca su moja poražena, jer odveć silan bi neprijatelj.

Tužaljke 1:20

Ah Gospode, pogledaj, strahujem i utroba mi ključa; srce mi se grči u grudima, jer bijah opak i prkosih. Vani mi mač pokosi sinove, a unutra je kao smrt.

Tužaljke 2:11

Oči moje iscuriše od suza, a utroba mi ključa, srce puca u meni, zbog pada kćeri naroda moga, jer djeca i dojenčad umiru na ulicama grada!

Daniel 4:19

Tad se Daniel, kojeg su zvali Baltazar, zabrine, i neko vrijeme ostane vidno uznemiren. Kralj mu se obrati govoreći: „Baltazare, nemoj da te uznemirava san ili njegovo značenje.” A Baltazar odgovori: „Gospodaru, neka ovaj san bude određen tvojim mrziteljima, a njegovo značenje tvojim dušmanima.

Daniel 7:15

„Meni, Danielu, se uznemiri duh, preplašiše me viđenja u mojoj glavi.

Daniel 7:28

A to bi kraj stvari – Ja, Daniel, se veoma uznemirih i problijedih, ali sam sve ovo zadržao u svome srcu.”

Daniel 8:27

A ja, Daniel, bijah onemoćao, i ležao sam danima u postelji, shrvan bolešću. Onda ustanem i krenem kraljevim poslom, no, bijah smeten i nisam razumio viđenje.

Amos 3:6

Može li se zatrubiti u kakvom gradu, a da se ljudi ne uplaše? Snalazi li grad kakva nevolja, ako je Gospod nije poslao?

Habakuk 3:16

Sve sam čuo i srce mi zalupa usne mi zadrhtaše na taj zvuk, truhlež se uvuče u kosti moje, a noge mi pokleknuše. No, mirno ću čekati dan nevolje, dan koji će snaći narode koji nas napadaju.

Brojevi 10:9

I kada u zemlji svojoj u boj pođete protiv neprijatelja koji udari na vas glasno zatrubite, da se spomente pred Gospodom, vašim Bogom, i da spašeni budete od neprijatelja vaših.

Rimljanima 10:1

Braćo, želja mog srca i molitva Bogu za njih jeste njihovo spasenje.

1. Korinćanima 14:8

Doista, ako truba ne daje jasan zvuk, ko će se pripremiti za borbu?

Galaćanima 4:19

djeco moja, zbog koje ponovo trpim porođajne muke dok se Mesija ne oblikuje u vama.

Suci 5:21

Potok Kišon ih odnese, prastari potok, potok Kišon. Dušo moja, koračaj snažno!