23 Синагогада кара јелбиске туттурган кижи болгон. Ол тыҥ кыйгыра берди:
Кара јелбис кижиниҥ ӧзӧк-буурынаҥ чыкканда, токунал бедиреп, суу јок јерлерде тенип јӱрет. Таппай салала,
Оныҥ ӱредӱзин кайкап турдылар, нениҥ учун дезе олорды бичикчилер чилеп эмес, бойында јаҥ бар кижи чилеп ӱреткен.
– Сеге бистеҥ не керек болды, Назареттиҥ кижизи Иисус? Сен бисти ӧлтӱрерге келдиҥ бе? Кем болгоныҥды билер турум! Сен – Кудайдыҥ Агарузы.
Синагогадаҥ чыгала, Иаковло, Иоаннла кожо Симон ло Андрей-эшке келдилер.
Ол јӱзӱн-јӱӱр оорудаҥ шыралап јӱрген кӧп улусты јасты, кӧп шилемирлерди чыгара сӱрди. Је Ол Христос деп билер болгонын шилемирлерге айттырбай турды.
Анайып, Ол Галилей ичиле синагогаларда јарлыктап, шилемирлерди чыгарып јӱрди.
Иисус кемедеҥ тӱжерде, бу тарый сӧӧк салар јердеҥ кара јелбиске туттурган кижи чыга конды.
Кызычагы кара јелбиске туттурган бир ӱй кижи Иисус керегинде угала, бу тарый келип, Оныҥ будыныҥ јанына кӧҥкӧрӧ тӱшти.
Улустыҥ јӱгӱрӱже јуулыжып келеткенин кӧрӧлӧ, Иисус кара јелбиске јакарды: – Тил јок, ӱскер јелбис, јакарып турум сеге: уулчактаҥ чык, ого такып кирбе!