Psalmi 69 - Sveta Biblija

¹ Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše.

² Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.

³ Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.

⁴ Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.

⁵ Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.

⁶ Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!

⁷ Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.

⁸ Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.

⁹ Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.

¹⁰ Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;

¹¹ Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.

¹² O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.

¹³ A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.

¹⁴ Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;

¹⁵ Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.

¹⁶ Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.

¹⁷ Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.

¹⁸ Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.

¹⁹ Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.

²⁰ Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.

²¹ Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.

²² Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.

²³ Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.

²⁴ Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!

²⁵ Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.

²⁶ Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.

²⁷ Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.

²⁸ Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.

²⁹ A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.

³⁰ Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.

³¹ To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.

³² Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše.

³³ Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.

³⁴ Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!

³⁵ Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga.

³⁶ I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.