Psalmi 109 - Sveta Biblija

¹ Bože, slavo moja, nemoj muèati,

² Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.

³ Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.

⁴ Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.

⁵ Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.

⁶ Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.

⁷ Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.

⁸ Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.

⁹ Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.

¹⁰ Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.

¹¹ Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.

¹² Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

¹³ Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.

¹⁴ Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.

¹⁵ Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;

¹⁶ Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.

¹⁷ Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

¹⁸ Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.

¹⁹ Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.

²⁰ Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.

²¹ A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.

²² Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.

²³ Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.

²⁴ Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.

²⁵ Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.

²⁶ Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.

²⁷ Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.

²⁸ Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.

²⁹ Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

³⁰ Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,

³¹ Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.