Захарија 7 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

О правди и милосрђу

¹ Четврте године цара Дарија, четвртога дана деветога месеца, Хаслева, дође реч Господња Захарији,

² кад послаше у дом Божји Сарасара, Регемелеха и људе своје да моле лице Господње

³ и да питају свештенике у храму Господа Саваота и пророке и да кажу: „Да ли да плачемо и да постимо петога месеца, као што смо то годинама чинили?”

⁴ Тада ми дође реч Господња говорећи:

⁵ „Кажи свем народу земаљском и свештеницима, па реци: ‘Кад сте постили и плакали петога и седмога месеца седамдесет година, зар сте мени постили?

⁶ А кад једете и кад пијете, зар не једете и не пијете себи?’

⁷ Зар нису то речи које је Господ објавио преко пророка ранијих, кад је Јерусалим био насељен и миран, као и градови око њега, и насељени били јужни крај и равница?”

⁸ Потом дође реч Господња Захарији, говорећи:

⁹ „Овако говори Господ Саваот: ‘Судите праведно и будите милостиви и благи један другоме.

¹⁰ Немојте да тлачите удовицу, сиротицу, странца, ни сиромаха, и немојте да смишљате зло брату своме у срцима својим.’

¹¹ Међутим, они нису хтели да слушају, окренуше ми леђа и запушише уши своје да ме не би чули.

¹² Као камен отврднуше срца њихова да не би чули закон и речи које им је слао Господ Саваот духом својим преко ранијих пророка. Тад се Господ Саваот силно разгневи.

¹³ Зато као што је он звао, а они нису слушали, тако кад су они звали, ја их нисам слушао”, говори Господ Саваот.

¹⁴ „Расејао сам их међу све варваре које нису познавали, а земља иза њих опусте тако да нико у њу није долазио, нити се у њу враћао. Тако су земљу благородну у пустош претворили!”