Откривење 14 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јагње и изабраници

¹ И видех, и види, Јагње стајаше на Сионској гори, а с њим њих сто четрдесет четири хиљаде који су имали његово име и име његовога Оца написано на челима својим.

² И чух глас с неба као шум многих вода и као грмљавину јаког грома, а глас који чух беше као од китариста који певају уз своје китаре.

³ И певаху нову песму пред престолом и пред четири жива бића и пред старешинама, и нико није могао да научи ту песму сем оних сто четрдесет четири хиљаде који су искупљени са земље.

⁴ То су ти што се не окаљаше женама; то су, наиме, девственици. Они иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су искупљени као првенци од људи Богу и Јагњету,

⁵ и лаж се не нађе у њиховим устима; непорочни су.

Наговештај суда

⁶ И видех другог анђела како лети посред неба имајући вечито јеванђеље – да га објави становницима земље и свакој народности и сваком племену и језику и народу,

⁷ и говораше снажним гласом: „Бојте се Бога и одајте му славу, јер дође час његовога суда, и поклоните се Творцу неба и земље и мора и водених извора.”

⁸ И један други анђео дође за њим говорећи: „Паде, паде велики Вавилон, који је страсним вином свога разврата напојио све народе.”

⁹ И један трећи анђео дође за њима говорећи снажним гласом: „Ако се ко клања звери и њеном лику, и прима жиг на своје чело и на своју руку,

¹⁰ и сам ће пити од вина гнева Божјег, које је непомешано уточено у чашу његовога гнева, па ће бити мучен у ватри и сумпору пред светим анђелима и пред Јагњетом.

¹¹ И дим њиховога мучења дизаће се у све векове, и неће имати покоја дању ни ноћу они који се клањају звери и њеном лику, и ко прима жиг њенога имена.”

¹² Овде је истрајност светих који држе Божје заповести и веру у Исусу.

¹³ И чух глас како ми говори с неба: „Напиши: ‘Блажени су мртви који одсад умиру у Господу. Да, говори Дух, да почину од својих трудова, јер дела њихова иду за њима.’”

¹⁴ И видех, и види, бели облак, а на облаку сеђаше неко сличан Сину човечјем, са златним венцем на глави и оштрим српом у руци.

¹⁵ И један други анђео изађе из храма вичући снажним гласом ономе што сеђаше на облаку: „Пошаљи свој срп и пожањи, јер дође време да се пожање, јер се осуши земаљска жетва.”

¹⁶ И онај што сеђаше на облаку баци свој срп на земљу и земља би пожњевена.

¹⁷ И један други анђео изађе из храма што је на небу, и он имаше оштар срп.

¹⁸ И од жртвеника дође један други анђео, који имаше власт над ватром, па повика снажним гласом ономе што је имао оштри срп: „Пошаљи свој оштри срп и порежи грожђе земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе.”

¹⁹ И анђео баци свој срп на земљу, те обра земаљски чокот и стави у велику кацу гнева Божјег.

²⁰ И каца би изгажена изван града и изађе крв из каце коњима до узда – хиљаду шест стотина стадија унаоколо.