Mateju 14 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Смрт Јована Крститеља

¹ У оно време Ирод четворовласник чу глас о Исусу

² и рече својим слугама: „То је Јован Крститељ, он је устао из мртви и зато чудотворне силе делују у њему.”

³ Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа,

⁴ јер му је Јован говорио: „Не смеш је имати!”

⁵ И хтеде га убити, али се побоја народа јер су га сматрали пророком.

⁶ А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду,

⁷ због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште.

⁸ Она пак, подстакнута од своје мајке, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља!”

⁹ И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да јој се да

¹⁰ и, пославши, одсече главу Јовану у тамници.

¹¹ И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци.

¹² И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ А кад Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова.

¹⁴ И изашавши, виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике.

¹⁵ А кад наста вече, приступише му ученици говорећи: „Пуст је крај и време је већ поодмакло, отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.”

¹⁶ Исус им рече: „Не треба да иду, дајте им ви да једу.”

¹⁷ А они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.”

¹⁸ Он пак рече: „Донесите ми их овамо.”

¹⁹ И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу.

²⁰ И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече.

²¹ А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце.

Исус хода по води

²² И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ.

²³ И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде.

²⁴ А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар.

²⁵ А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору.

²⁶ Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше.

²⁷ Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.”

²⁸ А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.”

²⁹ Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу.

³⁰ Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!”

³¹ А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?”

³² И кад уђоше у чамац, преста ветар.

³³ А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.”

³⁴ И прешавши, пристадоше код Генисарета.

³⁵ А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике,

³⁶ и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени.