Mateju 13 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Приче

¹ Онога дана Исус је изашао из куће и седео крај мора.

² И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.

³ И каза им много у причама говорећи:

⁴ „Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их.

⁵ Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље.

⁶ А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се.

⁷ Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.

⁸ Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.

⁹ Ко има уши, нека слуша.”

¹⁰ И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”

¹¹ А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.

¹² Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има.

¹³ Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју.

¹⁴ И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети.

¹⁵ Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’

¹⁶ А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.

¹⁷ Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше.

¹⁸ Ви, дакле, чујте причу о сејачу.

¹⁹ Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.

²⁰ А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима,

²¹ али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.

²² А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.

²³ А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.”

²⁴ Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.

²⁵ Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.

²⁶ А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.

²⁷ А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’

²⁸ А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’

²⁹ А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.

³⁰ Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’”

³¹ Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви.

³² Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.”

³³ Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.”

³⁴ Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио

³⁵ да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.”

³⁶ Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.”

³⁷ А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји;

³⁸ њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла,

³⁹ а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.

⁴⁰ Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света.

⁴¹ Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену.

⁴² Онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁴³ Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша.

⁴⁴ Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву.

⁴⁵ Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.

⁴⁶ А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.

⁴⁷ Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте.

⁴⁸ Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише.

⁴⁹ Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних

⁵⁰ и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹ Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.”

⁵² А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.”

Неверовање Назарећана

⁵³ И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.

⁵⁴ И дошавши у свој завичај, учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: „Откуд овоме ова мудрост и моћи?

⁵⁵ Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

⁵⁶ И нису ли његове сестре све код нас? Откуд, дакле, овоме све то?”

⁵⁷ И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Пророк није без части – осим у постојбини својој и у кући својој.”

⁵⁸ И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.