Marko 9 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹ И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”

Преображење Господње

² И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима,

³ па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити.

⁴ И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом.

⁵ А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.”

⁶ Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени.

⁷ И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.”

⁸ И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.

⁹ А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих.

¹⁰ И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих.

¹¹ И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?”

¹² Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен?

¹³ Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”

Исцељење падавичара

¹⁴ И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима.

¹⁵ И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га.

¹⁶ И упита их: „Што се препирете с њима?”

¹⁷ А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух;

¹⁸ и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.”

¹⁹ А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.”

²⁰ И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.

²¹ Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства,

²² и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.”

²³ Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.”

²⁴ Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.”

²⁵ А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!”

²⁶ И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро.

²⁷ А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста.

²⁸ А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?”

²⁹ Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”

Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење

³⁰ И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна;

³¹ поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.”

³² Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.

Поука апостола

³³ И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?”

³⁴ А они ћутаху, јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи.

³⁵ Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: „Ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.”

³⁶ И узевши једно дете, постави га међу њима, загрли га и рече им:

³⁷ „Ко прими једно такво дете у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.”

³⁸ Рече му Јован: „Учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му јер није ишао с нама.”

³⁹ А Исус рече: „Не браните му, јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени.

⁴⁰ Ко, наиме, није против нас, за нас је.

⁴¹ И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату.

⁴² И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жртвањ о врат његов и да буде бачен у море.

⁴³ И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [

⁴⁴ Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]

⁴⁵ И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром него да те са две ноге баце у пакао. [

⁴⁶ Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]

⁴⁷ И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божје с једним оком него да те са два ока баце у пакао,

⁴⁸ где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

⁴⁹ Јер ће сваки огњем бити посољен.

⁵⁰ Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.”