Marko 15 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Исус пред Пилатом

¹ И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав Синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату.

² И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му одговори и рече: „Ти кажеш.”

³ И оптуживаху га првосвештеници много.

⁴ А Пилат га опет упита: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.”

⁵ Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио.

⁶ А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали.

⁷ Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убиство.

⁸ И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио.

⁹ А Пилат им одговори: „Хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?”

¹⁰ Јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти.

¹¹ Али првосвештеници наговорише народ да им радије ослободи Вараву.

¹² А Пилат опет одговори и рече им: „Шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?”

¹³ Но они поново повикаше: „Распни га!”

¹⁴ Пилат им пак рече: „Какво зло учини?” Но они повикаше још јаче: „Распни га!”

¹⁵ Тада им Пилат ослободи Вараву – желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га разапну.

¹⁶ А војници га одведоше унутра у двор, то јест преторијум, и сазваше сву чету.

¹⁷ И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега.

¹⁸ И почеше да га поздрављају: „Здраво, царе јудејски.”

¹⁹ И удараху га трском по глави, пљуваху на њега и падајући на колена клањаху му се.

²⁰ А кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га разапну.

Распеће

²¹ И примораше једног пролазника Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст.

²² И доведоше га на место Голготу, што преведено значи „место лобања”.

²³ И даваху му вино са смирном, но он не прими.

²⁴ Затим га разапеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих – шта ће ко узети.

²⁵ А беше трећи час кад га разапеше.

²⁶ И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: „Цар јудејски”.

²⁷ И разапеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве.

²⁸ И испуни се Писмо које каже: „И убројише га међу злочинце.”

²⁹ А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и саграђујеш га за три дана,

³⁰ спаси самога себе и сиђи с крста.”

³¹ Тако се ругаху и првосвештеници с књижевницима и говораху један другоме: „Друге је спасао, самога себе не може да спасе.

³² Христос, цар Израиљев – нека сиђе сад с крста да видимо и поверујемо.” Вређаху га и они што су били с њим разапети.

³³ И кад наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога.

³⁴ А у девети час повика Исус веома гласно: „Елои, Елои, лама савахтани?” То јест преведено: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?”

³⁵ Чувши то неки од оних што тамо стајаху, рекоше: „Гле, зове Илију.”

³⁶ А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску, те га појаше говорећи: „Пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.”

³⁷ А Исус повика веома гласно и издахну.

³⁸ И завеса у храму расцепи се надвоје одозго до доле.

³⁹ А кад виде капетан који је стајао према њему да тако издахну, рече: „Овај човек заиста беше Божји син.”

⁴⁰ А посматраху издалека и жене, међу којима беше Марија Магдалена, Марија, мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома,

⁴¹ које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

⁴² И кад већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе,

⁴³ дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам чекаше царство Божје, и усуди се, те уђе Пилату и затражи Исусово тело.

⁴⁴ А Пилат се зачуди да је већ умро и, позвавши капетана, запита га да ли је одавно умро.

⁴⁵ А кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.

⁴⁶ Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба.

⁴⁷ А Марија Магдалена и Марија Јосијина посматраху где је положен.