Marko 12 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Зли виноградари

¹ И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова.

² А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова.

³ Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку.

⁴ И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише.

⁵ Посла и трећега, и њега побише.

⁶ Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’

⁷ Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’

⁸ И ухвативши га, убише га и избацише из винограда.

⁹ Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.

¹⁰ Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен;

¹¹ ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?”

¹² И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше.

Плаћање пореза

¹³ И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи.

¹⁴ Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?”

¹⁵ Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.”

¹⁶ А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.”

¹⁷ Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се.

О васкрсењу мртвих

¹⁸ И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи:

¹⁹ „Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’

²⁰ Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства.

²¹ И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако,

²² и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена.

²³ О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.”

²⁴ Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје?

²⁵ Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима.

²⁶ А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’?

²⁷ Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.”

Највећа заповест

²⁸ И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?”

²⁹ Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ,

³⁰ и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’

³¹ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.”

³² И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега;

³³ и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.”

³⁴ А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита.

Месија – Давидов син и Господ

³⁵ И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

³⁶ Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’

³⁷ Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо.

³⁸ И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и

³⁹ прва места у синагогама и прочеља на гозбама.

⁴⁰ Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.”

⁴¹ И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много.

⁴² И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант.

⁴³ Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег;

⁴⁴ јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”