Luka 5 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Позив првим ученицима

¹ Кад је народ хрлио к њему и слушао реч Божју, а он стајао код Генесаретског језера,

² виде два чамца крај обале; рибари су изашли из њих и испирали мреже.

³ Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца.

⁴ А кад преста да говори, рече Симону: „Навези на дубину и баците своје мреже за лов.”

⁵ Симон му одговори и рече: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа, али на твоју реч бацићу мреже.”

⁶ И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже су им се чак цепале.

⁷ И дадоше знак друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца, тако да су тонули.

⁸ Видевши то пак Симон Петар, припаде Исусовима коленима и рече: „Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.”

⁹ Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова риба што уловише,

¹⁰ а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: „Не бој се; одсад ћеш ловити људе.”

¹¹ И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.

Очишћење губавца и исцељење одузетога

¹² И кад је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.”

¹³ Тада пружи руку, дотаче га и рече: „Хоћу, буди чист.” И одмах губа спаде с њега.

¹⁴ И заповеди му да никоме не каже, него: „Иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.”

¹⁵ Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се исцељује од својих болести.

¹⁶ А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.

¹⁷ И кад је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је исцеливао силом Господњом.

¹⁸ И, гле, људи донеше на постељи човека који је био одузет, те гледаху да унесу и ставе пред њега.

¹⁹ И не нашавши пута да га унесу – због народа – попеше се на кров и спустише га кроз кров с постељом на средину пред Исуса.

²⁰ И кад виде њихову веру, рече: „Човече, опраштају ти се твоји греси.”

²¹ Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: „Ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?”

²² Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: „Шта премишљате у својим срцима?

²³ Шта је лакше, рећи: ‘Опроштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај’?

²⁴ Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе.” Рече одузетоме: „Теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.”

²⁵ И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога.

²⁶ И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: „Данас смо видели чудне ствари.”

Матејев позив

²⁷ И после тога изађе, те виде цариника по имену Левије како седи на царинарници. И рече му: „Хајде за мном.”

²⁸ Тада он остави све, уста и пође за њим.

²⁹ И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом.

³⁰ А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: „Зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?”

³¹ Исус пак одговори и рече им: „Лекар није потребан здравима него болеснима;

³² нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.”

³³ А они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.”

³⁴ Исус им пак рече: „Можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима?

³⁵ Него ће доћи дани кад младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.”

³⁶ А рече им и причу: „Нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове.

³⁷ И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти;

³⁸ него ново вино треба сипати у нове мехове.

³⁹ И нико ко је пио старо не жели ново; јер каже: ‘Старо је добро.’”