Luka 23 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Исус пред Пилатом

¹ И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату.

² Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.”

³ На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.”

⁴ Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.”

⁵ Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.”

Исус пред Иродом Антипом

⁶ Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац,

⁷ и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.

⁸ А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега.

⁹ И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа.

¹⁰ Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно.

¹¹ Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату.

¹² А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади.

Исусова осуда

¹³ Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ,

¹⁴ па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете.

¹⁵ А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт.

¹⁶ Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.”

¹⁷ А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња.

¹⁸ Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.”

¹⁹ Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства.

²⁰ А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса.

²¹ Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!”

²² Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.”

²³ Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача,

²⁴ те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи.

²⁵ Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу.

Распеће

²⁶ И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом.

²⁷ А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале.

²⁸ Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом.

²⁹ Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’

³⁰ Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’;

³¹ јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?”

³² А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим.

³³ Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране.

³⁴ А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине.

³⁵ Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.”

³⁶ Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат

³⁷ и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!”

³⁸ А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.”

³⁹ А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.”

⁴⁰ А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен?

⁴¹ А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.”

⁴² И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.”

⁴³ А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.”

⁴⁴ А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог,

⁴⁵ при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола.

⁴⁶ Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну.

⁴⁷ А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.”

⁴⁸ И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса.

⁴⁹ А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово.

Исусов погреб

⁵⁰ И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек,

⁵¹ он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божје,

⁵² приступи Пилату и заиска Исусово тело.

⁵³ И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену – у коме још нико никада није лежао.

⁵⁴ А био је петак, и субота освиташе.

⁵⁵ За њим су пошле и жене које су доше са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело.

⁵⁶ Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.