Књига о Јову 4 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Елифасов говор

¹ Тада одговори Елифас Теманац говорећи:

² „Ако ти проговоримо, хоће ли ти бити тешко? Међутим, ко може да не говори?

³ Ето, поучавао си многе, оснажио си руке изнемогле.

⁴ Речи твоје подизале су оне који су падали, учвршћивао си колена која су клецала.

⁵ Сад кад је тебе снашло, клонуо си; кад је тебе дотакло, збунио си се.

⁶ Зар није твоја побожност била уздање твоје, а непорочност путева твојих надање твоје?

⁷ Сети се: ко је непорочан погинуо и где су исправни страдали?

⁸ Ја сам видео да они који ору несрећу и сеју невољу, то и пожању.

⁹ Од даха Божјег гину, од даха гнева његовог нестају.

¹⁰ Рика лава, урлик лавице и зуби лавића сатиру се.

¹¹ Лав гине кад нема плена и лавићи се разилазе.

¹² Дође до мене тајна реч и уво моје једва је чуло.

¹³ У ноћним виђењима, кад тврд сан на људе пада,

¹⁴ обузеше ме страх и трепет, уздрхташе све кости моје.

¹⁵ Дух ми преко лица прође, длаке на мом телу се накострешише.

¹⁶ Неко стаде, али га не препознах, појава је пред мојим очима била и у тишини чух глас:

¹⁷ ‘Зар је човек праведнији од Бога? Да ли је чист пред творцем својим?

¹⁸ Он не верује слугама својим, анђелима налази мане.

¹⁹ А како не би онима који стоје у кућама од земље, којима је темељ у праху. Као мољци пропадају!

²⁰ Од јутра до вечери сатиру се, нестају заувек, нико их не примећује.

²¹ Зар не кидају они сами конопац шатора свог? Умиру, али не у мудрости.’