Књига о Јову 30 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Садашња Јовова патња

¹ А сада ми се подсмевају млађи од мене, чије очеве не бих ставио с псима стада свога.

² Шта ће ми снага руку њихових кад су старошћу исцрпљени?

³ Погођени су бедом и глађу, сушили су се у тамној пустињи.

⁴ Скупљали су зеље по пустарама и смрекино корење за храну.

⁵ Од људи су изгнани, вичу за њима као за лоповима.

⁶ Живели су по страшним увалама, по јамама у земљи и пећинама.

⁷ У грмљу су рикали, у трњу су се скупљали.

⁸ Били су деца будала, без имена, из земље прогнани.

⁹ Сад ми се у песмама ругају и служим им за причу.

¹⁰ Гаде ме се, беже од мене и у лице ме пљују.

¹¹ Он ми је уже одрешио и узду избацио.

¹² Здесна руља наваљује, ноге ми саплићу, пут ми засипају да ме упропасте.

¹³ Стазе су ми раскопали, желе да ме униште и нико их не омета.

¹⁴ Кроз широки пролом навиру, кроз развалине наваљују.

¹⁵ Страхоте навалише на мене, углед мој нестаде као ветар, као облак пролази спасење моје.

¹⁶ Сада се у мени душа моја растаче, дани патње ме зграбише.

¹⁷ Ноћу ме пробада у костима, муке ми не дају одмор.

¹⁸ Патња ми је одећу излизала, као оковратник ме стеже.

¹⁹ У блато ме је бацио, ја сам као прах и пепео.

²⁰ Вичем теби, ти не одговараш, пред тобом стојим, а ти не мариш.

²¹ Постао си суров према мени, удараш ме руком тешком.

²² Подижеш ме и вихору препушташ, у грмљавини ме потресаш.

²³ Знам, ти ме у смрт водиш, у обитавалиште где иду сви живи.

²⁴ Ипак, зар онај који пада не пружа руку за помоћ и зар не виче кад је у невољи?

²⁵ Зар нисам плакао над несрећником и душа ми саосећала са убогим?

²⁶ Надао сам се срећи, а дође несрећа, очекивао сам светлост, а дође мрак.

²⁷ У мени кључа и не смирује се, дођоше ми дани мучни.

²⁸ Поцрнео сам, али не од сунца, устајем и пред свима вичем.

²⁹ Постао сам брат шакалима и друг птичуринама пустињским.

³⁰ Кожа ми се љушти и тамни, а кости ми у грозници горе.

³¹ Харфица ми се у нарицаљку претвори и свирала моја у тужбалицу.