Књига о Јову 29 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Некадашња Јовова срећа

¹ Јов настави говор и рече:

² „Ко може да ми врати протекле месеце, оне дане кад ме је Бог чувао?

³ Над главом мојом сијала је светиљка његова, кроз таму сам ишао под светлошћу његовом.

⁴ Какав сам био у данима зрелости моје, кад је пријатељство Божје било над шатором мојим?

⁵ Уз мене је био Свемогући и деца моја око мене.

⁶ У млеку су ми се ноге купале, а из стене излазили потоци уља.

⁷ Кад сам излазио на врата градска, столицу своју сам на трг постављао.

⁸ Кад би ме видели, младићи би се повлачили, а старци би устајали и стајали.

⁹ Великаши су престајали да говоре, уста своја су руком прекривали.

¹⁰ Управитељи су глас утишавали, језик би им прионуо за непца.

¹¹ Ко ме је слушао, називао ме је блаженим, а хвалило ме је око које ме је видело.

¹² Избављао сам сиромаха који је кукао и убогог који је без заштитника.

¹³ На мене је долазио благослов изгубљених и орасположио сам срце удовици.

¹⁴ Правда је била одећа у коју сам се облачио, огртач и покривало пресуда моја.

¹⁵ Слепом сам био очи, а хромом ноге,

¹⁶ отац убогим, странцима заступник.

¹⁷ Разбијао сам зубе неправеднику и из вилица његових плен чупао.

¹⁸ Мислио сам: ‘Умрећу у свом гнезду, дани ће ми као птице бити бројни.

¹⁹ Корен мој се пружао до воде, роса је ноћила на гранама мојим.

²⁰ Слава моја се обнављала, у руци ми се лук подмлађивао.’

²¹ Ишчекивали су ме и слушали и ћутећи примали савет мој.

²² После мог говора нису додавали, тако их је напајала беседа моја.

²³ Жудели су за мном као за кишом и отварали уста своја као на позну кишу.

²⁴ Осмехивао сам им се кад су малаксавали и нису мутили сјај мог лица.

²⁵ Ја сам им пут одређивао, седео сам у прочељу, био сам као цар међу војском, као онај који ојађене теши.