Књига о Јову 27 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јов истиче своју исправност и пропаст грешника

¹ Јов настави своје излагање говорећи:

² „Нека је жив Бог, који ми је парницу моју одбацио, и Свемогући, који ми је душу ојадио!

³ Док дишем и док је дух Божји у ноздрвама мојим,

⁴ Неће усне моје говорити неправду, нити ће лагати језик мој.

⁵ Не дао Бог да се слажем с вама, до задњег даха бранићу невиност своју.

⁶ Чврсто стојим у праведности својој и нећу је напустити, ниједан дан ми не осуђује срце моје.

⁷ Нека непријатељу мом буде као злочинцу и мом противнику као зликовцу.

⁸ Чему се нада зликовац на крају кад му Бог душу ишчупа?

⁹ Да ли ће Бог чути јаук његов кад се невоље свале на њега?

¹⁰ Зар ће се он радовати Свемогућем? Да ли ће се стално Богу молити?

¹¹ Поучићу вас прсту Божјем и нећу сакрити намере Свемогућег.

¹² Ето, све то и сами знате, зашто мисли ваше лутају?

¹³ Такав је део злом човеку пред Богом и наследство зликовцу од Свемогућег.

¹⁴ Ако му се множе синови, то је за мач, и потомци његови неће хлеба имати.

¹⁵ Оне који остану смрт ће зграбити и удовице њихове неће плакати.

¹⁶ Ако нагомилају сребра као праха и накупе одеће као блата,

¹⁷ Он сакупља, али ће праведник обући, а сребро ће невини поделити.

¹⁸ Као мољац гради кућу своју, као колибу коју чувар начини.

¹⁹ Богати легне и ништа не односи, отвори очи, а ничег нема.

²⁰ Страхоте ће га преплавити, у ноћи ће га олуја однети.

²¹ Ветар источни га подиже и он одлази, односи га с места његовог.

²² То ће Бог на њега нанети и неће га жалити, стално ће бежати од руке његове.

²³ Пљескају за њим рукама, а звижде за њим на месту његовом.