Књига о Јову 17 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Наставак тужбалице

¹ Губим дах, дани ми се завршавају, гроб ме чека.

² Око мене је ругање, не могу око да склопим од брбљања њихових.

³ Заштити ме, буди ми јемац! Ко би ми руку пружио?

⁴ Од њихових срца сакрио си разум, нећеш их пустити да победе.

⁵ Пријатељима се раздаје имање, а деци његовој очи се гасе.

⁶ Постао сам ругло народима, онај коме у лице пљују.

⁷ Од јада ми се очи муте, као сенка су сви удови моји.

⁸ Праведници ће се томе зачудити, честити ће на безбожника устати.

⁹ Праведник ће се држати свог пута и ојачаће онај чије су руке чисте.

¹⁰ Вратите се опет и приђите, али међу вама мудрости нема.

¹¹ Дани ми прођоше, замисли пропадоше које сам у срцу свом имао.

¹² Претварају ноћ у дан, светлост им близу таме.

¹³ Надам се да ће ми кућа у подземљу бити, у тами ћу постељу своју спремити.

¹⁴ Гробу вичем: ‘Ти си мој отац!’ и црвима: ‘Ви сте мати моја и сестра моја!’

¹⁵ Чему још да се надам? Ко гледа надање моје?

¹⁶ Оно ће у подземље сићи да у праху заједно почивамо.”