Jovanu 6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Исус храни пет хиљада људи

¹ После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског.

² А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима.

³ Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима.

⁴ А беше близу Пасха, јудејски празник.

⁵ Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?”

⁶ Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити.

⁷ Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.”

⁸ Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра:

⁹ „Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?”

¹⁰ А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи.

¹¹ Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели.

¹² А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!”

¹³ Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели.

¹⁴ Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.”

¹⁵ Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору.

Исус хода по води

¹⁶ А кад би вече, сиђоше његови ученици на море,

¹⁷ па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима,

¹⁸ док се море узбуркало од силнога ветра.

¹⁹ Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише.

²⁰ Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.”

²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.

Исус – хлеб живота

²² Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли.

²³ Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу.

²⁴ И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса.

²⁵ А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?”

²⁶ Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се.

²⁷ Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.”

²⁸ Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?”

²⁹ Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.”

³⁰ Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш?

³¹ Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’”

³² Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба.

³³ Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.”

³⁴ Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.”

³⁵ Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.”

³⁶ Али вам рекох: „Иако сте ме видели – не верујете.

³⁷ Све што ми даје Отац, доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити,

³⁸ јер нисам сишао с неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.

³⁹ А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан.

⁴⁰ Јер је то воља мога Оца да сваки који гледа Сина и верује у њега – има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.”

⁴¹ Јудејци су гунђали против њега зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба”,

⁴² и говораху: „Није ли то Исус, син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао с неба?”

⁴³ Одговори Исус и рече им: „Не гунђајте међу собом.

⁴⁴ Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵ У Пророцима је написано: ‘И биће сви од Бога научени.’ Сваки ко је чуо од Оца и научио, долази к мени.

⁴⁶ Не да је ко видео оца, сем Онога који је од Бога, тај је видео Оца.

⁴⁷ Заиста, заиста, кажем вам: ко верује, има вечни живот.

⁴⁸ Ја сам хлеб живота.

⁴⁹ Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше.

⁵⁰ Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умре.

⁵¹ Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ако ко једе од овога хлеб, живеће довека; и хлеб који ћу ја дати јесте тело моје – за живот света.”

⁵² А Јудејци се препираху међу собом говорећи: „Како он може да нам да своје тело да једемо?”

⁵³ Тада им Исус рече: „Заиста, заиста, кажем вам: ако не једете тело Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.

⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁵⁵ Јер моје тело је право јело и моја крв је право пиће.

⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.

⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене.

⁵⁸ То је хлеб који је сишао с неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб, живеће довека.”

⁵⁹ Ово је рекао кад је учио у Кафарнауму у синагоги.

Речи вечнога живота

⁶⁰ Чувши то многи од његових ученика рекоше: „Тврда је ово беседа; ко може да је слуша?”

⁶¹ Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: „Ово вас саблажњава?

⁶² А шта ако видите Сина човечјег како иде горе, тамо где је пре био?

⁶³ Дух је оно што оживљава, а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао Дух су и живот су.

⁶⁴ Него, има међу вама неких који не верују.” Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати.

⁶⁵ И рече: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.”

⁶⁶ Од тада многи од његових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим.

⁶⁷ А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да идете?”

⁶⁸ Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота;

⁶⁹ ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божји.”

⁷⁰ Одговори им Исус: „Зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? И – један од вас је ђаво.”

⁷¹ А рекао је за Јуду, сина Симона Искариотског, јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.