Jovanu 12 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Помазање у Витанији Исус улази у Јерусалим

¹ На шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар, кога је Исус васкрсао из мртвих.

² Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.

³ Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отре ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.

⁴ А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:

⁵ „Зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?”

⁶ Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.

⁷ Но Исус рече: „Пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.

⁸ Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.”

⁹ Тако дознаше многи Јудејци да је онде, па дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога је васкрсао из мртвих.

¹⁰ Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара,

¹¹ јер су многи Јудејци одлазили због њега и веровали у Исуса.

¹² Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

¹³ узе гране од палми, па му изађе у сусрет и викаше: „Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то – цар Израиљев.”

¹⁴ А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:

¹⁵ „Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету.”

¹⁶ Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.

¹⁷ А народ који је био уз њега сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.

¹⁸ Због тога му је народ и изашао у сусрет јер су чули да је он учинио то чудо.

¹⁹ Фарисеји пак рекоше међу собом: „Видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.”

Последње Исусове речи народу

²⁰ А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.

²¹ Они приђоше Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: „Господине, желимо да видимо Исуса.”

²² Филип оде и рече Андреју; затим Андреј и Филип одоше и рекоше Исусу.

²³ А Исус им одговори: „Дошао је час да се прослави Син човечји.

²⁴ Заиста, заиста, кажем вам: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.

²⁵ Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овом свету – сачуваће га за вечни живот.

²⁶ Ако ко мени служи, нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.

²⁷ Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.

²⁸ Оче, прослави своје име.” Тада дође глас с неба: „Прославио сам и опет ћу прославити.”

²⁹ А народ, који је стајао и чуо, рече: „Гром је загрмео”; други рекоше: „Анђео му је говорио.”

³⁰ Исус одговори и рече: „Овај глас није се чуо ради мене, него ради вас.

³¹ Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље;

³² а ја ћу, кад будем подигнут са земље, привући све к себи.”

³³ Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.

³⁴ Тада му народ одговори: „Ми смо чули из Закона да Христос остаје довека; како ти кажеш да треба подићи Сина човечјег? Ко је тај Син човечји?”

³⁵ На то им Исус рече: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде.

³⁶ Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости.” Исус то рече, па оде и сакри се од њих.

Јудејци не верују у Исуса

³⁷ Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега,

³⁸ да се испуни реч пророка Исаије, који је изрекао: „Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?”

³⁹ Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао:

⁴⁰ „Заслепио им је очи и окаменио је њихова срца да не виде очима и не разумеју срцем, и не обрате се – и не излечим их.”

⁴¹ Ово рече Исаија зато што је видео његову славу и говорио о њему.

⁴² Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали да их не би искључили из синагоге;

⁴³ јер су више волели људску славу неголи славу Божју.

Подстицај на веру

⁴⁴ А Исус узвикну и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао,

⁴⁵ и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао.

⁴⁶ Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан који верује у мене не остане у мраку.

⁴⁷ И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити; јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет.

⁴⁸ Ко мене одбацује и не прима моје речи, има свога судију; реч коју сам изговорио, она ће му судити у последњи дан.

⁴⁹ Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим.

⁵⁰ И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.”